У Великој галерији Културног центра “Лаза Костић” Сомбор, у среду, 9. октобра 2024. године биће уприличено свечано отварање изложбе под називом „Ово сам ја“, уметника Милоша Пејовића, с почетком од 19.00 сати.
“Прва ретроспективна изложба академског сликара Милоша Пејовића обухвата најцеловитији (до сада) уметников опус, симболичног назива „Ово сам ја“, а пет година након уметникове смрти, стекла се она нужна историјска дистанца да се резимира целокупан рад и дело овог сомборског уметника, црногорског сина, а прашког ђака.”
Поставка изложбе трајаће до 1. новембра 2024. године, најавили су из сомборског Културног центра “Лаза Костић”.
“Милош Пејовић као прашки ђак веровао је, пре свега, у реалистичне приказе. Али, никада то нису били само пуки прикази, јер, како то обично бива на уметничком путу: увек је то лични сензибилитет који обједињује знање, умеће, искуство у фантазмагоричну визију којој су граница само лични обриси.
Милош Пејовић – педагог сабрао је на овим платнима своје умеће, таленат, рад, истрајност, искуство. Мало је уметника који су несебично хтели и умели да своје знање поделе са другима. С тим у вези, једна од основних уметникових преокупација била је подучавање како на теоријском, тако и на практичном плану. Тако се, поред, основног, наставничког позива изнедрила и идеја о оснивању неформалне едукативне организације „Нова форма”, тј. „академице“, како су звали полазници. Кроз „Нову форму”, за четири године постојања, прошло је око стотињак полазника: идеја је била стицање знања и вештина кроз усмерену едукацију. Као резултат, осим полазишне тачке, биле су и бројне хуманитарне акције оснивача и полазника, а не треба заборавити да је школа касније изнедрила тридесетак академских уметника.
Изложба „Ово сам ја“ уметника Милоша Пејовића, сликара војвођанског сензибилитета, а космополитског духа, представља тридесетак уља, лазурног премаза, на први мах, позне боје и сведеног потеза. С тим у вези, уметникове сомборске ведуте чине један особен стилски израз, колико строг у архитектонском маниру, толико сфуматичан у ликовном смислу. Слично решење присутно је на пејзажима Црне Горе до Сомбора као и на делима верске тематике – чини се да су завршени у бистрини уметничког полупогледа који једини уме да разабере важно од неважног.
Уместо закључка Заједничко за све радове јесте композиционо јединство, посна боја, раскринкана, чини се, до црногорских кршева, где успешно комуницирају само они ентитети (ликовни елементи) довољни за опстанак уметничког дела као таквог. Такође, ту је цртеж, као градивни елемент сваког коначног уметниковог исказа, такође огољен, а опет се не може додати/одузети ни линија више/мање, а да се целина из основе не промени. Па шта се, заправо, променило од када нас је уметник напустио?
Ништа, осим онога што траје. А, дело Милоша Пејовића траје.”
Слађана Драгичевић Трошић
БИОГРАФИЈА
Милош Пејовић (1954, Вруља, Црна Гора)
Завршио је Филолошки факултет у Никшићу, смер Ликовна педагогија.
Вајарство – камен студирао на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Миливоја Глишића и Драге Ђуровића.
Сликарство је завршио на Академији ликовних уметности у Прагу у класи професора Кареле Соучека. Самостално излагао више пута у земљи и иностранству: Пљевља, Пријепоље, Подгорица, Никшић, Свети Стефан, Будва, Београд, Праг, Сомбор…
Учесник је више салона на којима је добитник неколико награда за сликарство.
Основао је прву приватну ликовну школу „Нова Форма“ у Сомбору чијих тридесетак полазника је по завршетку исте уписало ликовне и уметничке академије.
Радио је као ликовни педагог у Основној школи „Аврам Мразовић“ у Сомбору.
Од 2000. године био је председник Друштва ликовних педагога Србије. Такође је био и члан УЛУС-а.
Преминуо у Сомбору 01. априла 2019. године.
