У недељу, 27. октобра у три часа, казаљке треба померити један сат уназад тако да се време у три часа рачуна као два.
Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту 2020. године.
Европски парламент је 4. марта ове године изгласао да се укида померање сата од 2021. године, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу летње или зимско рачунање времена.
Заговорници ове одлуке тврде да је укидање летњег и зимског рачунања времена корисно за уштеду енергије, док противници тврде супротно.
Предложено је да измена времена последње недеље у марту 2021. године треба да буде и последња за земље ЕУ које се одлуче за летње рачунање времена.
Померање сата успостављено је седамдесетих година прошлог века, као покушај уштеде енергије због нафтне кризе.
Летње рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак летњег рачунања времена почиње последње недеље у марту и завршава последње недеље у октобру.
Померање казаљки уведено је уз образложење да се тиме “продужава” дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Поједини астрономи су против вештачког “продужења” дана, јер сматрају да природу не треба “мучити”, макар се то правдало и економском рачуницом.
