Plovidba kroz istoriju naziv je izložbe koja je povodom 51. Apatinskih ribarskih večeri otvorena u Galeriji „Meander“.Reč je o istorijskim modelima brodova ručne izrade po originalnim projektima, kao i onih koji su izraz same umetnikove mašte, pa predstavljaju jedinstvene autorske radove Zlatka Pajića iz Smedereva, inženjera vazduhoplovstva i bivšim vazduhoplovnim aficirom koji se modelarstvom bavi više od dve decenije.
-Otac mi je bio kapetan broda na Dunavu, a po vokaciji sam inženjer, 1991. godine sam prestao da radim kao oficir u avijaciji i pošto sam brio prinudjen da od nečega preživim kao bivši oficir JNA počeo sam da se bavim maketama.Nikada nisam pravio modele aviona, letao sam na Gazeli i u kući imam samo model tog aviona- rekao je Pajić koji je do sada uradio viođše od 40 velikih modela brodova i dodao- zbog ztoga što sam morao da trpodajem te radove počeo sam da radim nešto specifično na ljuski orasa i na polovini ljuske kokosa i to jeste modelarstvo ali je više umetničko delo .
Većinu modela Pajić je sačuvao a najviše je do sada rpodavao modele dunavskih čamaca kao i brodove na ljuskama oraha i kokosa jer nije skup a unikatan je rad.Taj rad se i u svetu priznaje kao unikatni rad.
-Za maketu broda treba mi od 400 do 800 sati rada a neki brodovi se rade i neokoliko godina.Sve makete su od drveta, potrebno je imati mnogo alata i 17 vrsta zanata za ovo modelarstvo.Brodomodelarstvo je institucionalno uvedeno još sredinom 17 veka u Francuskoj gde je svaki izgradjeni brod dobio i svoju maketu u odredjenoj srazmeri i danas je to Pomorski muzej u Parizu – onjašnjava Pajić.
Medju izloženim modelima najpoznatijih brodova koji su svojevremeno plovili svetskim morima posebno mesto zauzima tzv. Ulmska kutija, model koji će, kako je istakla Radmila Savčić, viši kustos apatinske galerije,nakon izložbe pripasti apatinskoj opštini zahvaljujući donaciji Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
-Ulmska kutija nastala je nastala na bazi nekadašnjih splavova koji se ne vraćaju, putuju samo niz vodu, put se plaćao da bi došli ovde gde su bili surovi uslovi života.Plovile su u vozovima pet velikih i četiri male.Brod je jedna obična kutija ali veoma značajn u istoriji jer je omogućio veliku migraciju ljudi prema ovim krajevima- kaže Pajić koji pre nego što uradi maketu nekog broda prouči sve činjenice za brod ali i vreme kada je nastao i gde je plovio.
Izložbu maketa brodova otvorio je predsednik Ašatinske opštine dr Živorad Smiljanić koji je takodje istakao značaj Ulmske kutije za Apatin koji je sredinom 18. veka bio mesto gde su stizali iseljenici iz Nemačke i drugih krajeva a potom nsatvaljli put u druga mesta u Vojvodini a Apatin nastoji da sačuva tradiciju svih naroda koji ovde žive pa tako i Podunavskih Švaba.
