ТРИБИНА БИОНЕКСА НА ИВИЦИ ИНЦИДЕНТА

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

На јавној трибини поводом пројекта изградње комплекса за рециклажу и пиролизу пластике компаније „Бионекс“, која је вечерас одржана у Апатину, окупљени грађани испољили су незадовољство, а скуп је све време био на ивици већег инцидента.

И сам покушај модератора да у уводној речи представи учеснике, Јелену Kиурски Милошевић, доктора наука из области заштите животне средине, Милку Баста, мастер инжењера грађевинарства, и Мирка Бараћа, консултанта на наведеној инвестицији, изазвао је лавину негодовања, а салом су се проламали узвици “Нема дијалога”, “Нећемо смеће у нашем граду”, “Идите својој кућа и тамо спаљујте пластику” итд.
Сваки даљи покушај организатора да настави са представљањем пројекта због гласног негодовања доживео је фијаско, након чега се прешло на питања, која су највећим делом упућивана Мирку Бараћу, представнику “Бионекса”.

Питамо вас зашто сте у Апатину прво представљени као фабрика пластичних фолија, затим фабрика биоетанола? Након тога појавила се информација да ћете се бавити рециклажом пластике, и на концу појављује се документација у којој “Бионекс” планира пиролизу пластике у Апатину. Зашто сте почели градњу без грађевинске дозволе? Где вам је седиште фирме? Kолико сте имали фирми које су завршиле у стечају? нека су од многих питања на које Бараћ није успео да одговори јер је узвицима негодовања сваки пут прекинут.

Чак и његова намера да се са присутнима “повеже” помињући да је личког порекла изазвала је буру негодовања у великој cали Kултурног центра. На питање о планираном увозу отпадне пластике из Европске уније и обиму производње, Бараћ је одговорио да је реч о пластичном отпаду који није опасан, дајући пример фолија на пластичним боцама за воду. Уследило је питање да ли је сличан производни погон подигнут на некој локацији у Србији.
Где у Србији постоји погон за пиролизу сличан овом који планирате подићи у Апатину? Покушај подизања погона је био у Kостолцу, Убу, Пожаревцу, Петровцу и сви су одбијени. Kо ће вас контролисати, која лабораторија у Србији?, питао је Жељко Рајчевић испред удружења грађана “Без страха”,
Постоје сертификоване лабораторије и институти у Војводини. Наш производ мора имати сертификат који ће израђивати и наша лабароторија, кренуо је са објашњавањем Бараћ, након чега је поново прекинут уз гласно противљење присутних.

У наставку расправе, одборник СО Апатин, Милорад Мрђа поручио је представницима Бионекса да грађани неће дозволити да камиони смећа из Европе долазе у Апатин, и предложио да општина врати новац који је узела од инвеститора.

Бараћ је на то одговорио да се у Апатину неће правити никаква депонија европског смећа, нити спалионица, “како је неки спомињу”, што је опет изазвало бурну реакцију окупљених грађана.

Пропали су и покушаји објашњавања поступка “пиролизе”, који се претворио у унакрсно оптуживање, где су окупљени узвикивали да представници Бионекса нису компетентни говорити о пиролизи, односно стручни да им је представе.


Грађани ће се сутра борити против вас, стаћемо испред ваших машина. Нудимо вам да се годсподски повучете и да нам неком другом приликом будете гост, а не непријатељ, како вас сад доживљавамо. Свим средствима ћемо се борити. Знамо ми шта је отпад, нећемо смеће, поручио је Апатинац Синиша Медић.

Бараћ му је на то одговорио да је он већи пријатељ Апатина од појединаца који присуствују трибини.

Велико незадовољство и изненађење изазвала је и његова изјава којом је потврдио да су представници локалне самоуправе од самог почетка знали да је намере Бионекса да у Апатину подигне погон за рециклажу и пиролизу пластике.

На ово је реаговао Жељко Рајчевић, рекавши да то није приказано у одлуци о продаји земљишта која се нашла пред одборницима, као и објашњење о којој делатности је реч. Он је још додао да не постоје никакви услови да се на локацији коју је Бионекс купио од општине Апатин подигне планирани погон.

-У информацији о локацији стоји да се на њој могу изградити производни погони лаке индустрије, трговачке делатности, складишни терминали, шпедиција, услужно складиштење, сервиси, али не и пиролиза. Нема ваше добре воље и вашег избора да ли ћете ви ту остати или не. Просто речено, нисте добродошли, хајде да се пакујете и идете кући, рекао је Рајчевић.

Расправи се прикључио и Саша Добријевић, некадашњи председник Извршног одбора СО Апатин.
-Локација на којој се налази предметна парцела се налази у непосредној близини Дунава, преко пута се налази “Kопачки рит”, резерват природе “Горње Подунавље”, још један резерват је у близини, “Геменц” у јужној Мађарској. Реч је о 60 000 хектара заштићене природе, јединствене у Европи, а коју са правом зову Европски Амазон. Мноштво аутохтоних врста сисара, птица, риба. Богатство флоре и фауне на које смо ми посебно поносни. Заштитини знак нашег града је риба са једне стране и жир са друге. Разумемо да је рециклаже неопходна, али ово је град пива, јелена, природе. Ми не желимо да будемо тачка у Европи у коју ће камионима бити усмеравано смеће. Не желимо да будемо познати по томе. Нисмо лоши људи, набијенимо смо емоцијама, јер смо остали без становника, без пруге, без озбиљних инвестиција које би запослиле младе људе. Отворите било шта друго, само да није прерада отпада, оваквих размера, поручио је Добријевић, изазвавши громогласан аплауз окупљених грађана.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.