Светски дан дивљих врста обележава се широм света од 2013. године сваког 3. марта. (Генерална скупштина Организације уједињених нација је на 68. заседању 2013. године симболично одредила овај датум као датум за обележавање дана дивљих врста.)
Обележавање овог дана има за циљ указивање на штетност људских активности попут криволова, незаконитог сакупљања из природе и илегалне трговине живим примерцима, као и њиховим деловима и дериватима.
Најозбиљнију претњу за опстанак дивљих врста у природи представља прекомерно коришћење природних ресурса. Поред губитка станишта и илегална трговина дивљим врстама представља фактор угрожености истих, да доводи до потпуног истребљења врста, нарочито њихових популација у дивљини. Свака врста у природи има значај за екосистем и своју улогу у њему. Све су директно или индиректно повезане. Неке имају локални, неке регионални, а неке глобални утицај на животну средину и екологију. Угроженост једне врсте временом директно или посредно утиче на опстанак друге.
Оно што је веома битно споменути, а догађа се у све већим размерама јесте илегална трговина дивљим врстама која се догађа у готово 30% светских заштићених подручја.
Пораст илегалне трговине и међународног промета дивљим врстама је недопустив и Светска фондација за природу позива се на Kонвенцију о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре у којем су пописане врсте у најзначајнијим светским природним подручјима, укључујући подручја светске природне баштине. Заштићена подручја светске природне баштине позната су по својој лепоти, геологији, екологији и биолошкој разноликости. У овим подручјима живи велика популација ретких биљних и животињских врста, укључујући готово трећину преосталих 3.890 дивљих тигрова у свету и 40 посто свих афричких слонова. Њихова вредност је препозната и упркос заштићеном статусу, илегални криволов, сеча дрва и риболов присутни су у готово 30 посто заштићених подручја светске природне баштине, доводећи врсте на корак до изумирања. Угрожава се њихов опстанак као и добробит заједница које живе у корелацији с њима.
Србија је прихватила програм “Натура” који је основни документ за заштиту приоритетних врста биљака, животиња и типова станишта. Овај програм предвиђа да се одређени предели просторно дефинишу, али и врсте које ту живе да се ставе под заштиту. Ради се о заштити бар 60% станишта сваке врсте.
Поводом Светског дана дивљих врста преносимо у целости саопштење “WWF Adrije”.
“Ништа не може да обрадује љубитеље заштите природе више од тога да добију потврду да дивље врсте, упркос свему, опстају. Дан који је посвећен дивљим врстама ове године обележавамо радно и свечано. WWF Адрија је управо завршила постављање пет фото замки на Старој планини намењених праћењу кретања великих звери – медведа, вука и риса. Док смо тражили најбоља места за камере, наишли смо на свеже трагове вука у снегу!
С намером да утврдимо у којој мери су последице климатских промена утицале на коридоре које користе велике звери, поставили смо пет фото замки на пилот подручју које ће пратити да ли и у ком обиму на подручју Парка природе Стара планина има великих звери. „Познато је да су медведу, вуку и рису потребна природна пространства како би могли да живе, хране се и размножавају, међутим, ефекти климатских промена довели су до тога да сумњамо да се њихово кретање помера и то ближе насељеним областима“, истиче Вања Јакшић из WWF Адрије. „Када кажем ефекти, мислим на пожаре који су све учесталији, а крајем прошле године смо сведочили великом пожару на Старој планини, као и дуготрајним сушним периодима који уништавају шумско растиње. Ту су наравно и промене водних режима које утичу на сушу, илегално крчење шума, убијање дивљих животиња или прекомерна експлоатација природних ресурса. Последично, онда нема хране за медведа, али и популације природног плена којима се вук храни, па су приморани да је потраже тамо где је више има – у планинским насељима. “ додаје Јакшић.
Дивље врсте су најважнија артерија живота на планети – омогућавају развијање природних екоситема, раст и нормално функционисање шума, али и стабилне, добро организоване планинске екосистеме. Крупне звери пружају нам неке од значајних екосистемских услуга, медвед хранећи се дивљим биљним врстама разноси семена и на тај начин доприноси трајном очувању екосистема док са друге стране вукови и шакали хранећи се лешевима угинулих животиња смањују ризике од даљег ширења зараза. Здрави екосистеми подржавају развој економије, повећавају отпорност на климатске промене и обезбеђују средства за живот широм света.
Најзначајнији узроци нестанка дивљих врста су ширење пољопривреде и урбани развој, крчење шума, прекомерни риболов, коришћење неодрживих извора енергије и загађење мора, вода и копна који затим доводе до нестанка станишта дивљих врста, нестанка воде и климатске кризе.
“Трагови вука на које смо наишли потврђују њихово стабилно присуство на Старој планини. Иако на овом поднебљу нису угрожени у великој мери, важно је поштовање принципа одрживости и дугорочно преживљавање локалне популације на овом простору. Надамо се да ћемо на снимцима са ових фото замки имати прилике да видимо и друге карниворе попут медведа и риса” додаје експерт за биоразноврсност Душко Ћировић.
Сенку на резултате нашег рада баца недавно изгласано смањење степена заштите вука у оквиру Бернске конвенције које званично ступа на снагу 6. марта. Оваква одлука политичких званичника може озбиљно да угрози не само популације вука у Европи, већ имајући у виду да је ова животиња на врху пирамиде исхране у природи и нормално функционисање шумских екосистема у којима вукови живе.
Како бисмо обезбедили опстанак великих звери у њиховом прородном окружењу као и свели на најмању могућу меру сусрете медведа, вука и риса са људима, заједно са организацијама и институцијама за заштиту природе из Бугарске, Црне Горе, Румуније, Словачке, Украјине и Аустрије спроводимо бројне активности. Неке од најважнијих су садња растиња којим се хране велике звери, сарадња са свим чиниоцима који су саставни део њихових коридора (управљачи заштићених подручја, ловци, представници шумских и сточарских заједница, локално становништво и локална управа), као и постављање фото замки за праћење ових животиња. Активност која нам предстоји у оквиру пројекта ForestConnect је рашчишћавање пилот подручја, а онда и садња аутохтоних, шумских сорти воћа и жбуња на постојећим коридорима великих звери.”
