U Srbiji se kamate na dozvoljene minuse plaćaju i po 36 odsto godišnje, dok je cena te pozajmice u zemljama evrozone tek šesti deo tog procenta.
Kako pišu “Novosti”, prema podacima Evropske centralne banke (ECB) kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po tekućim računima u zemljama EU, koje koriste evro kao valutu, je svega 6,09 odsto godišnje.
List podseća da, dok su banke u Srbiji proteklih godina zaračunavale i po 40, 50 odsto na dozvoljene minuse, statistika ECB je pokazala da su, u proteklih osam godina, najviše kamate na minuse u evrozoni zabeležene u januaru 2012. godine – 8,43 odsto. U našoj zemlji toliko danas koštaju najjeftiniji keš zajmovi sa rokom otplate od maksimum 12 meseci.
Podsetimo, podaci Kreditnog biroa pokazuju da su građani Srbije trenutno u dozvoljenom minusu koji iznosi 46 milijardi dinara (390 miliona evra), a za to bankama godišnje plaćaju u proseku 13,6 milijardi dinara na ime kamate, odnosno oko 115 miliona evra.
Iako je dinar u poslednjih nekoliko godina više nego stabilan, desetine naših banaka nisu snizile kamate na minus, koji u proseku iznosi oko 30 odsto godišnje. Kada se preračuna, rezultat pokazuje da na svaku hiljadu dinara dozvoljenog minusa banci godišnje ide bar trista dinara kamate, a na svaku hiljadu nedozvoljenog bankari zarade i po sedamsto dinara.
U Srbiji ukupno 4,9 miliona građana ima otvoren bar jedan tekući račun u banci, a dozvoljeni minus, koji je bio zamišljen da se “premosti” jaz od jedne do druge plate ili penzije, pretvorio se u jednokratnu pozajmicu u koji ko jednom uđe teško iz duga izlazi.
Dodatni problem nastaje kada se klijent zaduži preko dozvoljenog minusa. Tada se račun “zacrveni”, a kamata skoči na pomenutih 72,6 odsto. Prema podacima kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije, trenutno su u “crvenom” 242.272 tekuća računa. Njihov dug je, navodi se, dostigao gotovo pet milijardi dinara, što je oko 40 miliona evra.
Autor: Tanjug
