СРБИЈА СЛАВИ ДАН ДРЖАВНОСТИ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав.

Обележавање Дана државности у апатинској општини ће се одржати на платоу испред Дома културе у 11 сати, полагањем венаца, док ће се сећање на нашег хероја Радета Ратка Вејина одржати у 10 сати, у спортској хали ОШ „Жарко Зрењанин“ која ће након откривања спомен плоче понети његово име.

На збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, на Сретење 1804. године, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Карађорђе. 

Сеча кнезова претходила је одлуци о подизању устанка. Први српски устанак захватио је најпре крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донет 1835. године

У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник израдио је текст устава, а Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године. 

У међувремену, српски парламент прогласио је 9. фебруара промене Устава из области правосуђа које су грађани изгласали на референдуму одржаном 16. јануара 2022. године.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.