Стапар је јуче био место сусрета званичника из целог света, пошто је шеста „Ткачка колонија“ окупила представнике дипломатског кора, али и републичких и локалних институција. Догађај је отворио градоначелник Сомбора Антонио Ратковић, а присутнима су се обратили потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, амбасадор САД Ентони Годфри, амбасадорка Канаде Кати Чаба и председница Етно мреже Виолета Јовановић.
Етно мрежа у партнерству са НАЛЕД-ом и градовима Сомбор, Пирот и Нови Пазар, а уз подршку амбасада Канаде и САД спровели су ову манифестацију у циљу економског оснаживања жена, нарочито жена на селу, те промоције њиховог рада и рукотворина. Догађају су присуствовали амбасадори Финске, Немачке, Канаде, Америке, Белгије, Бразила, Израела, Египта, Аустрије и Аргентине.
-Наш план је да постојеће потенцијале који се базирају управо на културном наслеђу, као значајном ресурсу Града развијемо у сфери такозваног културног и манифестационог туризма, где Стапарски ћилим, али и други, пре свега локални гастрономски производи, могу и треба да заузму значајно место, истакао је градоначелник Сомбора.
Председница Етно мреже Виолета Јовановић, изразила је задовољство данашњим окупљањем и поручила да су на овај начин желели да прикажу нестајуће брендове Србије, попут стапарског ћилима и безданског дамаста.
-Ово скривено благо може и да се сачува, ако се понуди купцима у Београду и регионалним центрима Србије и зато нам је потребна подршка свих вас да се њихов пласман омогући кроз градске галерије, прво у Београду, а онда и у другим градовима, које би биле уступљене занатлијама по повлашћеним ценама, објашњава Јовановић.
Амбасадор САД у Србији Ентони Годфри, рекао је да је поносан на дугогодишњу сарадњу амбасаде са Етно-мрежом, која организује ову колонију и истакао да је током протеклих 15 година, УСАИД инвестирао више од 100.000 долара у активности Етно-мреже, чиме је ова организација постала препознатљив бренд у земљи и свету, али и помогла женама да стекну више независности и себи креирају бољу будућност.
Канадска амбасадорка изјавила је да је глобална пандемија корона вируса донела нове изазове, те да је циљ био да се на овај начин помогне женама да се оснаже и избегну негативне последице кризе. Нагласила је да Србија има богату културну баштину и да то може бити један од фактора за економски напредак појединаца и друштва у целини, као и за локални развој.
Потпредседница Владе рекла је да је подршка старим занатима, попут ћилимарства, прилика да покажемо свету шта све наше жене могу да направе са својих десет прстију, чувајући културно наслеђе које нас подсећа на то шта смо као држава били, шта јесмо и шта можемо да будемо у будућности. Она се захвалила амбасадорима Немачке и Канаде на подршци и иницијативи да се три ћилима из Србије нађу на листи УНЕСЦО и истакла да се некада за пар ћилима могло купити јутро земље, а да се данас о њима мало говори.
-Оно што ми као држава можемо да урадимо за све жене са села и за све друге жене које желе да се укључе у овакве пројекте јесте да и донесемо одређене законе. Ја се надам да ће нова Влада на томе да ради, а то је и Закон о занатству и Закон о социјалном предузетништву и Закон о родној равноправности. Подсетићу јавност, да је свака друга жена на селу незапослена, да од 4 жене 3 жене немају никакво право на пензију, да је само 7 % жена власница одређених имања на територији Републике Србије, дакле преко 67 % жена са села нема могућност да оствари пензију, објашњава Михајловић.
Стапарски ћилим уврштен је на националну листу нематеријалног наслеђа и користи се протоколарно као дипломатски поклон Покрајинске и Републичке владе.
Званичници који су у оквиру дипломатског дана јуче дошли да подрже шесту „Ткачку колонију“ у Стапару посетили су и Сомбор. Том приликом домаћини су им били градоначелник Антонио Ратковић и председник Скупштине града Сомбора Зоран Рус. Гости су били на пријему у Великој скупштинској сали Жупаније, где су чули причу о чувеној слици „Битка код Сенте“, посетили су кућу сомборског сликара Саве Стојкова, обишли Музеј подунавских Шваба, а затим имали прилику да у ткачници у Бездану виде како се производи још једна традиционална рукотворина са нашег поднебља – бездански дамаст.
