Потпредседник Удружења спортских риболоваца „Чикла“ из Апатина Дејан Дизија поручио је у емисији „Живот испод површине“ на Радио Дунаву да су највеће претње рибљем фонду на Дунаву код Апатина загађење, затрпавање природних мрестилишта и недовољно ефикасна примена закона. „Ајмо сви на воду у време мреста и сачувајмо га. Кад сачувамо мрест, рибе ће бити као некада“, нагласио је Дизија, позвавши на већу контролу, строжије казне и ближу сарадњу свих надлежних служби и риболоваца.
По његовим речима, климатске промене се осећају свуда, али је људски фактор пресудан. „Највећи проблем су загађење и јавашлук на води. Плодишта се сужавају због насипања, посебно на нашој, левој обали Дунава“, рекао је он и додао да је технички напредак у опреми пратио пад бројности рибе, што додатно оптерећује популације.
Говорећи о криволову, Дизија је истакао да се више од три деценије бори против те појаве, али да је без оштрих и доследних санкција ефекат ограничен. „Код нас су казне за криволов мале. Имамо и озбиљне криволовце с обе стране Дунава, а када казне и стигну, један излазак на воду их покрије“, оценио је он. Подсетио је и на лошу праксу „селективног излова“ током мрестa у комерцијалном риболову, јер у мрежама често заврши заштићена или риба у мресту, што прави трајну штету.
Дизија је навео да је сарадња са управљачем „Војводинашуме“ неопходна и да су иницијативе попут продубљивања канала и ревитализације мрестилишта корак у добром правцу. „Багер је стигао, надам се да ће конкретни радови у Мишвалду и другим локалитетима што пре кренути. Сачувати мрест је приоритет број један“. Како је додао, позитиван утицај могла би да донесе и пуна функционалност апатинског постројења за прераду отпадних вода, „само да се у пракси обистини“.
Осврћући се на упоредна искуства, Дизија је похвалио Мађарску, која је укинула привредни риболов и систематски порибљава своје воде, што се већ осећа низводно. „Последњих десет година видимо повратак кечиге и већу бројност више врста. Наш положај близу запада нам помаже, али то морамо сачувати на терену“, поручио је Дизија.
На питање о култури риболова, Дизија је указао да је евиденција дневног улова слабо заживела, иако је корисна за планско порибљавање и мере заштите. „У пракси се мало пише. А требало би. То је стварна слика воде“, рекао је, додајући да међу самима риболовцима има несавесног понашања, попут прекорачења дозвољених количина.
Упркос проблемима, Дизија верује у потенцијале апатинског подунавља. „Наш терен је изузетно леп, дивљина је још жива и природна. Ако заштитимо мрестилишта и уредимо контролу, имаћемо реку која ће опет бити богата рибом“, закључио је гост емисије „Живот испод површине“ на Радио Дунаву.
