Геотермална енергија је обновљиви извор енергије, јер се топлота непрекидно производи унутар Земље различитим процесима. Међу бројним локацијама у Војводини које имају значајан геотермални потенцијал, посебно се издваја Пригревица, која на дубини од 1000 метара бележи највишу температуру геотермалне воде у региону – 73,5 степени Целзијуса.
Истраживања геотермалних и хидрогеотермалних карактеристика Војводине спроводе се деценијама, а систематски подаци прикупљени су у периоду од 1949. до 1968. године. Прва циљана истраживања хидрогеотермалних ресурса започета су 1969. године, а до данас је избушено преко 70 бушотина.
Највећи број геотермалних извора налази се у Бачкој (44), затим у Банату (18), док их је најмање у Срему (16). Према студији Рударско-геолошког факултета у Београду, у Војводини постоји око 50 локалитета на којима се геотермална вода може искористити у лековите сврхе или за изградњу бањских комплекса. Иако су најперспективније области северни делови Војводине, уз границу са Румунијом и Мађарском, Пригревица се издваја као место са најтоплијом забележеном геотермалном водом.
Температуре геотермалне воде на различитим дубинама варирају широм Војводине. На дубини од 500 метара, оне се крећу између 34,2 и 43,6 степени Целзијуса, док се на дубини од километар температуре крећу од 57,5 до 73,5 степени Целзијуса. Управо на подручју Пригревице измерена је највиша вредност од 73,5 степени, што ово место чини једним од најзначајнијих геотермалних потенцијала у региону.
Геотермална енергија у Војводини до сада је најчешће коришћена за грејање, мада постоје велики потенцијали за њену примену у производњи електричне енергије, као и за развој бањског, велнес и спа туризма. Поређења ради, Мађарска има око 1.300 термалних извора, од којих је 197 квалификовано као лековити, а њихова искоришћеност износи чак 80–90%. У Србији, међутим, овај потенцијал још увек није довољно искоришћен, што представља велику развојну шансу.
Посебну предност чини и чињеница да Војводина припада великој европској геотермалној зони, која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. Један од кључних геолошких фактора је релативно танка Земљина кора, која у Војводини има дебљину од 25,5 до 29 километара. Најтања кора на читавом простору бивше СФРЈ забележена је на потезу од Рипња код Београда, преко Уљме, до Вршца и даље ка Румунији.
Уколико инвеститори препознају потенцијал који поседује, Пригревица би могла значајно допринети економији и туристичкој понуди региона.
