У апатинском Дому културе одиграна је представа „Катар“ у режији Огњена Петковића који је написао и сценарио. Новосадски глумци су публици представили причу о тројици пријатеља који желе да отпутују у Катар, земљу у којој има посла и која ће им променити живот.
-Драма „Катар“ написана је по документарном филму који сам радио 2013. године у једној новосадској кафани и одатле идеја да се уради и позоришни текст. Када сам радио документарни филм седео сам са људима у кафани и снимао их. Међутим, они су били само повод за ликове у драми коју смо премијерно одиграли у Српском народном позоришту на Камерној сцени 23. септембра ове године. Ово је представа која је мобилна тако да можемо да путујемо по градовима, а то је један од предуслова да би негде гостовали. Мислим да је драма тражена због свог карактера и, на неки начин, црног хумора. Ово нам је треће гостовање од премијере, што је више него добро за једну представу, рекао је Огњен Петковић, режисер.
Свакој представи живот удахњују глумци па је њихов избор важан за режисера. По речима Петковића тражио је глумце који ће најбоље дочарати ликове које је замишљао док је писао сценарио. Избор за ову представу пао је на Страхињу Бојовића, Григорија Јакшића, Миодрага Петроњу, Љубишу Милишића, док се у улози девојчице смењују Дуња Корица која је играла у Апатину и Нађа Филипић. Петковић каже да се ова екипа показала као најбоља и да је не би мењао.
Исто мишљење имају у глумци.
-Текст ме одмах привукао, прича о нашим људима жртвама тразиције. Прича коју познајемо испричана на смешно-тужан начин. Било је занимљиво упутити се у ово путовање за Катар. Ово је камерна постава, има малу екипу, и током рада смо постали као нека дружина, дружимо се и добро функционишемо заједно. Током сат и по времена колико представа траје сви смо на сцени, није као у класичном позоришту да имамо своје улоге, уласке и изласке са сцене и паузе за одмор, него смо ту у континуитету. Надам се да и публика осећа то наше добро расположење и енергију, рекао је глумац Љубиша Милишић.
Апатинска публика је препознала причу коју су нам глумци и режисер хтели приказати. Свакодневно је виђамо и у нашем граду. Сви познајемо некога ко жели да оде негде где је боље, или смо и сами такви.
