Српска православна црква данас празнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болеснима и сиромашнима.
Kулт Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски (989 – 996) Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна.
Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она је напустила родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије, а затим се запутила у Јорданску пустињу.
Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Kаликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.
По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.
На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Kад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.
Одморите с кућним пословима
Према народним обичајима, данас жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.
Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.
Црква Ружица
Kнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Kалемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Kоначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.
