Идеја да се постојећи аеродром код Сомбора користи и за цивилни ваздушни саобраћај поново је актуелизована, након што је председник Србије Александар Вучић приликом посете Сомбору затражио да му буду достављене студије о могућностима његовог коришћења.
На питање да ли би сомборски аеродром могао да се користи у цивилне сврхе, Вучић је рекао да би претходно требало урадити потребне студије, утврдити каква је инфраструктура неопходна и испитати интересовање авио-компанија.
Међутим, идеја о цивилном аеродрому у Сомбору није нова. О њој се говори већ више од три деценије. Још 1994. године рађена је студија изводљивости коришћења сомборског аеродрома за цивилни саобраћај, 1995. мастер план, а годину дана касније и пројекат реконструкције полетно-слетне стазе и изградње платформе.
О могућности цивилне употребе говорило се и касније, а један од аргумената који се годинама истиче јесте специфичан географски положај Сомбора.
НА ТРОМЕЂИ СРБИЈЕ, ХРВАТСКЕ И МАЂАРСКЕ
Сомбор се налази на крајњем северозападу Србије, на тромеђи Србије, Хрватске и Мађарске. Oд границе са Хрватском удаљен је око 25, а од границе са Мађарском око 28 километара.
Управо такав положај могао би да представља једну од главних предности евентуалног регионалног аеродрома. Његово потенцијално гравитационо подручје не би било ограничено само на Сомбор, Апатин, Кулу и Оџаке, већ би, у зависности од понуде линија и цена, могло да обухвати и део пограничних подручја Хрватске и Мађарске.
Додатну вредност положају даје близина Дунава, Паневропског коридора VII, па се Сомбор практично налази у специфичном саобраћајном троуглу између Дунава и државних граница са Хрватском и Мађарском.
МАГЛА – ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА АЛТЕРНАТИВНИ АЕРОДРОМ
Као још једна могућа предност Сомбора у планским документима издвајају се метеоролошки услови.
У Регионалном плану управљања отпадом за Град Сомбор и општине Апатин, Кула, Оџаци и Бач наведено је да сомборски аеродром има најмањи број магловитих дана у Србији и да би због тога у будућности могао да има улогу алтернативног аеродрома београдском „Николи Тесли“ у ситуацијама када би аеродром у Београду био затворен због магле.
Иста оцена наводи се и у анализи локације Сомбора израђеној у оквиру европског Interreg Danube програма, у којој се такође истиче могућност да Сомбор буде алтернативни аеродром за Београд управо због мањег броја дана са маглом.
Таква функција могла би да представља важну предност аеродрома, али би за прихват преусмерених путничких авиона било неопходно да Сомбор располаже одговарајућом дужином и носивошћу писте, навигационим и светлосним системима, ватрогасном службом, платформом и осталом инфраструктуром прописаном за ту врсту саобраћаја.
„ОСМЕХ ВОЈВОДИНЕ“ КАО НОВА САОБРАЋАЈНА ВЕЗА
Потенцијал аеродрома могао би додатно да порасте изградњом брзе саобраћајнице Бачки Брег–Сомбор–Кула–Врбас–Србобран–Бечеј–Кикинда–Српска Црња, познате као „Осмех Војводине“.
Та саобраћајница требало би да повеже Сомбор са ауто-путем Е-75, Банатом и граничним прелазима према Мађарској и Румунији, чиме би и приступ потенцијалном цивилном аеродрому био знатно бржи из већег дела Војводине.
ПИСТА ДУГА 1.800 МЕТАРА
Једна од важних почетних предности Сомбора јесте то што аеродром већ постоји и располаже бетонском полетно-слетном стазом.
Постојећа бетонска писта дуга је око 1.800 метара и широка 60 метара, док паралелно са њом постоји и травната стаза дужине око 1.600 метара.
Таква дужина већ може да буде интересантна за регионалне авионе. ATR 72-600, који превози око 70 путника, у референтним условима захтева знатно мање од 1.800 метара за полетање, а у сличну категорију спадају и Dash 8-400 и поједини Embraer регионални авиони.
То, међутим, не значи да би ови авиони могли одмах да користе Сомбор. Неопходно је утврдити стварно стање и носивост писте, безбедносне зоне и остале услове, а затим аеродром опремити и сертификовати за цивилни саобраћај.
Код већих авиона попут Airbus A320 или Boeing 737, могућност коришћења писте од 1.800 метара зависила би од конкретне верзије авиона, тежине, количине горива, температуре, ветра и других оперативних услова, па се без стручне студије не може тврдити да би могли редовно да лете из Сомбора без ограничења.
ГДЕ ЈЕ ПРЕДНОСТ СОМБОРА?
Највећа предност Сомбора вероватно не би била у покушају да постане конкуренција великим аеродромима у Београду или Будимпешти, већ у комбинацији више специфичних фактора.
То су положај на тромеђи Србије, Хрватске и Мађарске, близина Дунава, постојећа писта од 1.800 метара, велики простор аеродромског комплекса, будућа брза саобраћајница „Осмех Војводине“, као и могућност да се, због метеоролошких услова, аеродром развија и као алтернатива другим ваздушним лукама у случају магле или других неповољних услова.
За становнике Сомбора, Апатина, Куле, Оџака и већег дела Западнобачког округа предност би била и непосредна близина аеродрома, док би положај уз две државне границе могао да прошири потенцијално тржиште и на путнике из суседних земаља.
Сомбор би зато пре могао да тражи своје место кроз регионалне и чартер линије, пословну авијацију, обуку пилота, спортско летење, мањи карго саобраћај, али и као потенцијални резервни аеродром.
Управо комбинација географског положаја, постојеће инфраструктуре и специфичних метеоролошких услова представља један од разлога због којих се идеја цивилног аеродрома у Сомбору периодично враћа већ више од три деценије.
Ипак, коначну оцену о оправданости инвестиције може дати тек детаљна студија која би обухватила стање писте, могућност њеног продужења и реконструкције, потребну опрему, очекивани број путника, потенцијалне линије и заинтересованост авио-компанија.
