ПОПИС СТАНОВНИШТВА ОДЛОЖЕН ЗА ЈЕСЕН

IZBOR IZ ŠTAMPE SOMBOR SRBIJA SVET VESTI VOJVODINA

Процењено је да су због пандемије најризичнији делови пописа – селекција и обука око 20.000 кандидата за инструкторе и пописиваче, као и теренско прикупљање података, јер 15.000 пописивача треба да изађе на терен и у року од месец дана обиђе сваки стан и кућу и попише комплетно становништво.

Због пандемије вируса корона попис становништва, домаћинстава и станова, који спроводи Републички завод за статистику и који је требало да се одржи у априлу, биће одложен за октобар, потврђено је за „Политику” у националном статистичком заводу. Процењено је да су најризичнији делови пописа – селекција и обука око 20.000 кандидата за инструкторе и пописиваче, као и теренско прикупљање података јер 15.000 пописивача треба да изађе на терен и у року од месец дана обиђе сваки стан и кућу и попише комплетно становништво. То укључује и лица смештена у старачким домовима, психијатријским болницама, домовима за децу без родитељског старања, студенте и ученике у домовима и интернатима, мигранте у прихватним центрима и друге категорије становништва у колективном смештају које су у већем ризику од заражавања. Због одлагања пописа становништва, попис пољопривреде у Србији, који је био планиран за октобар, биће одложен за наредну годину.

У Републичком статистичком заводу наводе да су приликом доношења одлуке о одлагању пописа имали на уму и препоруку Одељења за статистику Уједињених нација и Популационог фонда УН, који су издали сет препорука у којима се, као најразумније решење, предлаже одлагање пописа. Због кризе изазване короном, Шкотска и Ирска су планирани попис у априлу званично одложиле за април наредне године, а остале европске државе разматрају различите сценарије за спровођење пописа који треба да се реализују овог пролећа.

Подсећања ради, у организацији Републичког завода за статистику у периоду од 1. до 30. априла 2019. године био је организован пробни попис становништва, којим је било обухваћено око 20.000 домаћинстава и станова, односно око 50.000 становника у 51 општини, односно граду наше земље. Основни циљ пробног пописа био је да се правовремено тестирају сва методолошка, организациона и информатичка решења и инструменти који су припремљени за редовни попис становништва 2021. године. Резултати овог пробног пописа показали су да свака трећа жена у Србији од 30 до 34 године нема дете, а без потомства је и сваки други мушкарац исте старосне доби. Демографска статистика сведочи да је од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената, док је број наших седокосих суграђана повећан са 16 на чак 20 одсто. Најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да у нашој земљи живи чак 1.436.930 особа старијих од 65 година и свега 1.064.321 дете млађе од 15 година. Преведено на језик статистике, то значи да је свака пета особа старија од 65 година, а тек свака седма нема још 15 свећица на рођенданској торти.

У периоду од 2002. до 2019. године просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2019. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година. Од нас су старији само становници Немачке, чија је просечна старост 45,5 година и Италијани, чије је становништво у просеку старо 44,4 године. Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија.

Први „попис људства” у Србији 1834. године

Спровођење пописа на нашем тлу има веома дугу традицију која се може пратити још од давне 1834. године, када је на простору тадашње Србије извршен први попис у савременом смислу те речи. Од тог „пописа људства” па до Првог светског рата пописи су, у просеку, спровођени на сваких пет година. У периоду између два светска рата извршена су само два југословенска пописа становништва – 1921. и 1931. године, а попис планиран за 1941. годину није спроведен због избијања Другог светског рата. Подаци говоре да је 1948. године извршен тзв. скраћени попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва. Почевши од пописа 1961, сходно препорукама Уједињених нација, пописи се спроводе на сваких десет година – 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.