ПОПИС СТАБАЛА ЗА САНИТАРНУ СЕЧУ НА ПОЛУОСТРВУ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

НЕВРЕМЕ ПОЛОМИЛО ГРАНУ, ПОВРЕЂЕНА ЈЕДНА ОСОБА

На полуострву преко пута „Плаве руже“, популарном излетишту а последњих година и боравишту кампера, почео је преглед стања стабала и попис за санитарну сечу којом ће бити укљањена оболела, осушена и на други начин небезбедна стабла из шуме. За почетак радова неопходно је да службеници Војводинашума допру до сваког власника шатора и камп-кућицa постављених на овом простору како би их уклонили из шуме и тиме омогућили безбедну сечу.

-Обављамо преглед стања стабала која се налазе у делу шуме 7-а одељења. Уврђујемо стање безбедности по власнике камп кућица и шатора. Требало би да почнемо са санитарном сечом којом ћемо уклонити небезбедна стабла са овог подручја. Нажалост, немамо добру комуникацију са камперима јер нису сви свакодневно присутни. Зато ћемо морати да идемо од кампа до кампа и обавестимо људе о предстојећој сечи. Када будемо кренули са радовима неоходно је да се сви изместе са полуострва на другу локацију. Већ данас треба да уклонимо неколико врба али не можемо кренути са сечом док се не склоне сви објекти из њихове близине. Са друге стране, одбијањем да уклоне кампове и шаторе власници угрожавају првенствено себе, а затим и своје постављене објекте. Када почне санитарна сеча потребно нам је разумавање не само људи који ту кампују, него и шетача, спортских пецароша, дакле, било кога ко се креће овим подручјем, рекао је Зоран Војиновић, чувар заштићеног подручја.
Војиновић је истакао да на полуострву никада није вршена чиста сеча него се сваке године уклањају само стабла која више нису безбедна, која су стара, оштећена, оболела, сува, или су их извалили јаки ветрови.

Пошто је шума релативно стара, сваке године је већи проценат стабала која нису безбедна за останак. Није читаво полуострво једнако са структуром шуме. На почетку су најстарија стабла, а према крају млађа. У неким деловима, поготово где су кампери, налазе се вишегодишње врбе које су критичне. Црна топола боље подноси временске услове, здравија је за ово подручје. Исто тако и брест и још неке врсте. Њих ћемо оставити јер нећемо да оголимо шуму, додао је Војиновић.

НЕВРЕМЕ ПОЛОМИЛО ГРАНУ, ПОВРЕЂЕНА ЈЕДНА ОСОБА

Иако се скоро свакодневно чује апел стручњака Војводинашума да се грађани, за време невремена, склоне са полуострва, у понедељак се догодило оно на шта су упозоравали – у изненадном невремену повређена је једна особа.

-На полуострво редовно долазимо чамцем. Тако је било и у понедељак. Било нас је осморо, син, снаја, петоро деце и ја. Око пола седам, док смо се купали, почело је невреме. Повукао сам децу из воде и склонили смо се на полуоствро од ветра који је јако дувао. А онда је, као стрела, грана са оног дрвета пала ту где је седела унука. Да је било десет сантиметара ближе, да је ударило у главу, покосило би је на месту. Овде смо четири године и никада се није десило овако нешто. Хитна је брзо стигла, али је био проблем како пренети дете. Срећа је што је снаја медицински радник и спречила нас је да је померамо. Унука је била у несвести око десет минута. Хитна је дошла ту, на крају „Напретка“, а ми смо били прекопута. Морали смо да смислимо како да санитет дође по њу јер овај пут није предвиђен за возила. Унука је из Сомбора одмах транспортована у Дечију болницу у Сремску Каменицу. Тешко долазимо до информација, не смемо у посету које су забрањене због короне. Не знамо тачно колико је тешко њено стање и шта ће даље бити, каже деда настрадале девојчице.
Миодраг Перовић, шеф Шумске управе Апатин, каже да се догодило оно што су покушали да спрече.

-Пре неколико дана, брже него што смо очекивали, десило се оно на шта смо упозоравали, једна млада особа је настрадала од пада гране коју је јак ветар поломио. Девојци желимо да се што пре опорави и врати кући својој породици. Доласком лепог времена све је већи притисак грађана на овај део шуме, популарног простора за оне који воле природу. Овакви бисери зелене оазе на домак градова представљају сјајну перспективу за развој туризма. Ми сви то морамо да препознамо и уложимо у то. Али, када су у питању процедуре за споровођење санитарне сече имамо проблем због правила, прописа и закона о безбедности. Правила кажу да у дужини од две висине највишег стабла мора бити све раскрчено да би сеча могла бити обављена. Ове врбе су високе око 30 метара и морамо да раскрчимо све у кругу од 60 метара, али видите да ту има много кампера. Неке од њих не знамо и не можемо да дођемо до њих да би их замолили да склоне своје објекте. Због тога ћемо највероватније морати чекати до јесени. То је дуг период и носи нове ризике, зато што су цео јул и август пред нама, али не видим како да спречимо посетиоце да шетају шумом и натерамо кампере да уклоне објекте. каже Миодраг Перовић.
Случај који се догодио показује да упозорења стручњака нису пука прича и да су угрожени животи људи. Стога не треба чекати да се деси нешто још озбиљније.

-Имамо компликовану правну ситуацију, морамо да сарађујемо са локалном самоуправом и са институцијама из Покрајине јер су надлежности подељене. Због нерегулисаних правних статуса чак и када извршимо сечу нисам сигуран да ли ћемо стићи да посадимо нова стабла или ће неко видети шансу да ту озида неку кућу. Знам да су неки људи љути због оваквих мојих речи, али мој посао је да упозоравам и да сачувам ову шуму и за следеће генерације, а не гледам како је присвајају појединци. Као грађанин видим ову шуму другачијим очима и, као такав, постављам питање да ли је ово добар пут за будућност полуострва и да ли је ово добро за будућност свих грађана. Сматрам да појединац не може да узурпира јавно добро и користи га за личну употребу и тако га ускрати свим грађанима, категоричан је шеф Шумске управе Апатин.
Случај који се догодио отвара питање коме да се, онај ко страда, обрати и на чију адресу да упути жалбу.

Надам се да до тога неће доћи, али немам одговор на то питање. Држава није нашла титулара који ће да брине о томе парчету природе дужностима доброг домаћина. Били смо у кампу где се догодила несрећа. Грана се одломила са живог и здравог стабла и оно, са становишта наше струке, не би било предмет дознаке ни радова. Шума увек крије опасности. Чак и када завршимо санитарну сечу боравак у шуми носи одређени степен ризика. До кампа смо се једба пробили теренским возилом и можете замислити какав је притисак био на возачу санитета да провезе возило овуда. А знао је да је угрожен живот једног детета. Замислите да је била киша, да се подигла вода, шта би било. Зато ћу поновити да се грађани склоне са острва када примете да наилази невреме. Овај пример је показао да нисмо довољно допрли до грађана и треба то понављати да спречимо овакве несреће, додао је Перовић.

М.В/А.Д

1 thought on “ПОПИС СТАБАЛА ЗА САНИТАРНУ СЕЧУ НА ПОЛУОСТРВУ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *