Документарни текст новинарке Иване Николић, објављен на сајту BBC на српском, кроз причу Бориса Машића из Апатина човека који је посветио живот очувању сећања на своју заједницу, али и изградњи дијалога са другима, пружа увид у историјску трагедију, али и савремени положај подунавских Немаца у Србији.
Иако су након Другог светског рата подунавски Немци претрпели систематски прогон, данас, осам деценија касније, њихов положај у Србији знатно је бољи. Однос према овој националној мањини више није обележен ћутањем и стигматизацијом. Све је више пројеката, изложби, и образовних програма који подстичу разумевање и помирење.
Посебно се истиче занимљив контекст односа са Личанима досељеницима у Војводину, који су и сами преживели тешке ратне судбине, прогоне и губитке. „Личани у Апатину нису имали анимозитет према Немцима. Напротив, многи су учили занате управо код њих“, сведочи Борис Машић, професор немачког и председник удружења „Адам Беренц“.
Машић, потомак породице која је у новембру 1944. изгубила више чланова у таласу одмазде без суђења, истиче како је сукоб уступио место разумевању. „Један од важних задатака за мене био је да се те предрасуде према Немцима разграде, да се почне објективно посматрати ситуација са добрим и лошим странама и да идемо заједно у неку будућност“, каже он за BBC.
Иако је у историјском наративу дуго преовлађивао концепт колективне кривице, све више је присутно емпатично разумевање. Борис Машић и његово удружење организују активности којима помажу потомцима подунавских Немаца да пронађу домове својих предака, при чему у локалним срединама наилазе на подршку, често и од оних чије су породице доживеле сличне трауме током ратова 1990-их.
BBC на српском у овом тексту даје детаљну историјску позадину страдања подунавских Немаца, описујући логоре, интернације и одузимање имовине, али посебан акценат ставља на садашњост. Немци у Србији данас више нису невидљиви. Њихова култура се све отвореније представља, а некадашња „острва ћутања“ унутар градова уступају место живој културној размени.
„Мислим да смо направили велики помак. Данас више не осећам предрасуде. Нема више тог наратива о томе да су сви Немци убице“ закључује Машић, чије сведочанство и рад су симбол не само преживљавања, већ и искреног залагања за друштво у коме се историја памти, али и превазилази у духу заједништва.
