OD PETKA MERENJE SREDNJE BRZINE NA SVIM AUTO-PUTEVIMA

APATIN IZBOR IZ ŠTAMPE SRBIJA VESTI

Merenje srednje brzine na svim auto-putevima u Srbiji trebalo bi da počne ovog petka, najavljuju u MUP-u.

Srednja dozvoljena brzina sada se meri samo na deonici auto-puta između Šida i Šimanovaca, dok za ostale deonice sistem još nije uspostavljen, piše Politika.

Problem je bio u tačnom izračunavanju rastojanja između dve naplatne stanice, jer je manja nepreciznost mogla na sudu da obori sve napisane kazne. Sada je taj problem, prema svemu sudeći, rešen.

Sistem merenja počeo je u septembru prošle godine. Reč je o projektu MUP-a i „Puteva Srbije“, koji mere srednju brzinu na osnovu vremena prolaska kroz naplatne rampe. Razlika u vremenu i pređenoj kilometraži na auto-putu, od kućice do kućice, daje obračun prosečne brzine. Plan je bio da svi koji prema ovoj računici voze brže od 120 kilometara na čas budu kažnjeni.

Nadležno ministarstvo za poslove saobraćaja još 2012. godine donelo je rešenje kojim „Puteve Srbije“ ovlašćuje da snima saobraćaj u pojasu naplate putarine u svrhu dokumentovanja saobraćajnih prekršaja, praćenja bezbednosti i protočnosti saobraćaja. Takođe, sve je regulisano i članom 286 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ceo sistem za snimanje srednje brzine na auto-putu vlasništvo je „Puteva Srbije“. Pre početka primene projekta, objašnjeno je da su sve naplatne stanice pokrivene kamerama, povezane optičkim kablom i da imaju jedan centralni server.

Sistem merenja srednje brzine na autoputu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja.

„Sekšn kontrol“, radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji već 14 godina. Prvi fiksni „Sekšn kontrol“ instaliran je septembra 2003. u tunelu Kajzermilen na bečkom autoputu A22, a cilj je bio da se nateraju vozači da poštuju ograničenje brzine od 80 km/č u tunelu koji ide ispored jednog dela glavnog grada. Statistike pokazuju da je broj udesa na ovoj deonici smanjen za čak 50 odsto, a od njegovog postavljanja nije bilo više nijednog udesa sa smrtnim ishodom čiji je uzrok bilo prekoračenje brzine.

U Švajcarskoj je prva kontrola ograničenja brzine na jednoj deonici uvedena januara 2011. godine na A2 u Arisdorftunelu u kantonu Bazel.

U Velikoj Britaniji se već duže koristi nadziranje ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo nosi naziv SPECS. SPECS kamere su gotovo sve poznate javnosti i objavljene su na zvaničnoj internet stranici. One se nalaze pretežno na sredini puta na plavom stubu, a kamere su žute.

U Italiji se ovaj sistem nosi naziv „Tutor“ i najviše liči na austrijski. I u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo se zove „Trajectcontrole“, a snima svako vozilo infracrevenim blicem od pozadi.

Nemačka je krajem januara 2009. započela diskusiju o uvođenju takvog sistema, ali i pored najavljenog početka pilot projekta u blizini Hanovera, koji je trebalo da krene početkom 2016, za sada nema takvih kontrola. Očekuje se da će Nemačka prve Sekšn kontrol uređaje pokrenuti u ovoj godini.

Takođe i u Poljskoj pokrenuta je diskusija o uvođenju takvog sistema, pre svega u gradovima.
Autor: Politika