Država je podigla starosnu granicu za žene koje ulaze u proces biomedicinski potpomognute oplodnje sa četrdeset na četrdeset dve godine, što je obradovalo mnoge porodice koje ne mogu da dobiju dete prirodnim putem. Svi parovi kojima je potrebna vantelesna oplodnja, a žene ne prelaze granicu od četrdeset dve godine starosti, mogu da se prijave u neku od državnih ili privatnih klinika, preneo je RTS.
Prethodne godine o trošku države omogućeno je 4.616 pokušaja lečenja neplodnosti vantelesnom oplodnjom. U čak 2.074 slučaja bebe su rođene ili treba da se rode. Za ovu godinu, Fond za zdravstveno osiguranje potpisao je ugovore i sa 11 privatnih ustanova koji mogu da izvrše vantelesnu oplodnju o trošku države, a obavlja se i u pet državnih klinika.
Nezvanično saznajemo, u našem gradu u odnosu na prethodne godine primečen je porast broja žena koje ne mogu da začnu prirodnim putem, razlozi su najčešće zapušenost jajovoda, hormonski poremećaji i drugo. Tačan podatak koliko žena je u procesu biomedicinski potpomognute oplodnje u apatinskom Domu zdravlja ne postoji zato što neke od tih žena odlaze i na privatne preglede pa je nemoguće doći do nekog preciznijeg broja.
Ova vest obradovala je i naše sugrađanke, pogotovo one koje su prešle starosnu granicu od četrdeset godina. Apatinka M. P. uskoro puni 41 godinu, godinama je odlagala mogućnost da se na ovaj način ostvari kao roditelj.
-Nije prijatan osećaj znati da ne možeš začeti prirodnim putem, bilo mi je potrebno mnogo snage da sebi priznam da godine prolaze, kako sam se bližila četrdesetoj pokušala sam da se priviknem na pomisao da verovatno nikada neću biti majka. Pomeranje starosne granice za vantelesnu oplodnju na neki način mi je dao novu nadu da imam još vremena da se ostvarim kao roditelj.
Prema nekim računicama kojima se barata u srpskoj javnosti, kandidata za vantelesnu oplodnju (VTO) u našoj zemlji ima oko 100.000. Procenjuje se da u Srbiji svaki sedmi par ima problem sa neplodnošću.
Da bi par ušao u proceduru VTO potrebno je da je žena neplodna i pored odgovarajućeg lečenja, da ima očuvanu funkciju jajnika, da nije rađala ili da nema decu. Nužno je da supružnici nisu previše gojazni (BMI manji od 30), a potrebno je i da muškarac proizvodi žive i morfološki ispravne spermatozoide, bez obzira na to u kom broju.
Slede brojne analize i pregledi, među kojima su različiti laboratorijski testovi gde se testiraju i žena i muškarac. Za preglede i sređivanje papirologije potrebno je obično oko dva meseca, a ukoliko par uspešno prođe komisiju koja pregleda sve rezultate, ulazi u proceduru.
Nakon ulaska u proceduru – prijave Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje koji je nadležan za to, procedura teče prilično brzo i glatko, naročito ako se posmatra iz ugla parova koji su pre toga godinama bezuspešno pokušavali da postanu roditelji.
