Србија је богатија за још један археолошки бисер показују најновија археолошка истраживања на територији општине Апатин које стручњаци пореде са налазима из Ђердапске клисуре и “Лепенског Вира”
На локалитету “Магарећи млин,” удаљеном 4,5 километара од Апатина, археолози су пронашли људске остатке који потичу из времена мезолита, што значи да су стари чак 8000 година, тј. датирају пре нове ере. Ова открића су остварена захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије и општине Апатин. Најновије откриће српске археологије јавности су представили директор Градског музеја Сомбор Давид Фирањ, чланови археолошког тима Анђелка Путица, Кристина Пенезић и Викторија Узелац и дипломирани етнолог и антрополог Ивана Срдић.
Ово археолошко налазиште није непознато, али су се истраживања овде зауставила деценијама уназад. Међутим, прошле године, Градски музеј из Сомбора покренуо је теренску кампању, геомагнетна истраживања, снимања и сондирања с циљем да дефинише границе ранијих ископавања. Резултати су премашили очекивања, откривајући да је локалитет знатно већи и богатији него што се раније претпостављало, обухватајући чак 10 хектара.
Уз подршку Министарства и општине Апатин, археолози су у јуну почели ископавања, која су довела до открића различитих структура и објеката из бронзаног доба. Такође, пронађен је објекат из периода раног неолита, што говори о континуитету живота на овом месту током више хиљада година.
Локалитет је добио име “Магарећи млин” захваљујући Владимиру Лековићу, археологу који је први започео ископавања током осамдесетих година. Назив потиче од приче о житним млиновима који су некада покретали магарци на овој локацији током 18. и 19. века, у близини Циган хата.
Пронађени предмети, укључујући фрагменте керамике, металне предмете и људске остатке, датирају из различитих периода, пружајући увид у богату прошлост овог подручја. Ово је једно од ретких места у Србији где су пронађени људски остаци из мезолита, чинећи “Магарећи Млин” једним од најзначајнијих археолошких локалитета у земљи.
