Истраживачи су се бавили оповргавањем тврдњи антиваксерског лобија, попут оне да су неке групе деце подложније развијању аутизма након вакцинације. Они су посматрали децу чија браћа или сестре имају аутизам, али и децу код које постоје повишени фактори ризика за добијање аутизма
ММР вакцина која садржи три компоненте (“подвакцине”), против морбила (малих богиња), заушака и рубеола не изазива аутизам, показало је најновије истраживање, пише Гардијан.
Све је више оних који не само да сумњају у ефикасност ММР вакцине, већ је сматрају одговорном за настанак аутизма код деце, што је довело до епидемије малих богиња у свету.
Сумње у вези са ММР вакцином посејао је гастроентеролог Ендру Вејкфилд који је 1998. године уизнео теорију да је вакцина повезана са развијањем аутизма. Симптоми аутизма се манифестују у истом узрасту када деца примају вакцину, између 12 и 15 месеци.
Теорија је побијена, а Вејкфилд се касније повукао из медицине, међутим, сумње о повезаности вакцине и аутизма су се поново рашириле, нарочито на друштвеним мрежама.
Уницеф је недавно саопштио да је број оболелих од малих богиња у читавом свету задобио шокантне размере, а оболела су деца која нису вакцинисана. Светска здравствена организација саопштила је да је невакцинација једна од десет највећих претњи светском здрављу.
Аутори истраживања су истраживачи из Данске који су већ 2002. године објавили важно истраживање о непостојању везе између вакцине и аутизма. У најновијем истраживању испитано је 6.517 случајева аутизма међу 650.000 деце, у периоду од десет година.
Истраживачи су се бавили оповргавањем тврдњи антиваксерског лобија, попут оне да су неке групе деце подложније развијању аутизма након вакцинације. Истраживачи су посматрали децу чија браћа или сестре имају аутизам, али и децу код које постоје повишени фактори ризика за добијање аутизма. Они су такође истраживали да ли је аутизам учесталији код деце која су пре ММР-а примала друге вакцине.
“Све ове теорије испоставиле су се нетачним”, кажу дански истраживачи. У предговору истраживању наводи се да би се у идеалном свету истраживања о безбедности вакцина спроводила да би се евалуирале научно утемељене хипотезе, а не да би се одговорило на завере. Зато ово истраживање можда није довољно да увери људе да су ММР вакцине безбедне; живимо у свету “отпорном на чињенице” где утемељени подаци имају малу персуазивну вредност, а још увек је изазов разбити мит о повезаности аутизма и вакцине.
