НАЈЕЗДА СМРДИБУБА – У СРБИЈУ СТИГЛЕ ИЗ ЕТИОПИЈЕ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

Милорад Љубинковић из Новог Сада на друштвеним мрежама поделио је фотографију на којој се могу видети хиљаде смрдибуба које су прекриле његов аутомобили и скоро испуниле његово унутрашњост. Иако се коментаром “Чари риболова” нашалио на ситуацију која га је задесила, овом риболовцу је требало више сати да избаци смрдибубе које су се накупиле у његовом аутомобилу. Сигурно је да у томе није успео у потпуности.

Попут ове фотографије, на друштвеним мрежама се ових дана масовно приказују и видео снимци у којима се грађани жале на тоталну инвазију смрдибуба на куће, викендице и друге објекте.


Објашњене о овој појави је дала еколог Бојана Надаждин која годинама проучава стенице у оквиру удружења Хаби Прот.

-Смрдибубе се у овом периоду окупљају ради презимљавања. У питању је зелена медитеранска стеница. Kада се спусти температура, оне траже топлије место, склониште, како би преживеле зиму. Kрију се у кућама, испод лишћа, ролетнама, крововима. Kада се на пролеће подигну температуре оне које преживе зиму, а не преживе све, напуштају склоништа, објашњава Бојана.

Због промене климе у Србији, у последњих десет година, имамо разне нове врсте инсеката који иначе живе у веома топлијим крајевима планете. Ова врста смрдибубе је стигла код нас веровали или не – чак из Етиопије.

-У односу на период од пре десет година, ми сада имамо благе зиме и јако топла, сува лета. Сумња се да су првенствено стигле на Медитеран па тако прешле у Србију. Ова врста је забележена први пут код нас 2009. године. Kасније смо је налазили у много већем броју јер је почела да се шири и брзо размножава, каже Бојана.

Док се грађани из урбаних средина муче како да их избаце из својих домова, пољопривреднике најезда смрдибуба скупо кошта.

-Kада пољопровредник, на пример, прска парадајз против инсеката, оне беже у паприку, соју или друго поврће и тамо се поново намноже и поново нападају целу башту. Пошто нема поенте да се башта прска сваких недељу дана, најбољи начин одстрањивања је механички. Проблем је што ове бубе немају природног непријатеља у природи који може да их заустави. Зато су се оне тако брзо намножиле јер се крећу неометано, истиче докторка.

Осим што су права напаст, нису опасне по здравље човека, не уједају нити преносе болести.

-Пошто не постоји средство за уништавање искључиво смрдибуба већ мултинаменско средство које уништава и друге бубе, најбоље је механички – узети крпу, покупити их, и убити. Човеку не могу да нанесу штету, не преносе заразе. Ако дођу у контакт са човеком, испуштају карактеристичан смрад. Највећи проблем ипак праве пољопривредницима, закључује еколошкиња.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *