Дан планете Земље обележава се сваке године 22. априла и један је од највећих покрета на планети.
Први Дан планете Земље обележен је 1970. године у Сједињеним Америчким Државама, када је 20 милиона људи изашло на улице да протестује због штете коју животној средини наносе људске активности. Уједињене нације су га званично признале тек 2009. године. Резолуцијом Генералне скупштине УН-а 22. април је проглашен за Међународни дан мајке Земље.
“Овогодишњи Дан планете Земље обележавамо у светлу једног од најзначајнијих хришћанских празника – Ускрса” саопштили су из Светске организације за заштиту природе WWF.
Како празнике често повезујемо и уз неретко прекомерно уживање у храни, светска организација за заштиту природе WWF, упозорава да је један од начина како да сачувамо здравље свих нас, али и Земље, рационална производња и потрошња, као и спречавање настанка отпада од хране.
Према WWF-ovom последњем Извештају о стању планете, постојећи систем производње хране користи око 40 % настањиве површине планете, највећи је разлог губитка природног станишта хиљада и хиљада биљних и животињских врста, емитује више од четвртине од укупне количине угљендиоксида у ваздух и искоришћава око 70% расположиве воде. Све набројане ресурсе „производи“ наша Земља, нажалост, не истом брзином којом их ми експлоатишемо.
„Треба да престанемо да купујемо више него што нам треба и да бацамо храну. Најпре зато што око половине човечанства чине гојазни људи, док истовремено милиони гладују. Други парадокс је да бацимо више од трећине произведене хране, а жалимо се колико је она скупа. Сами стварамо своје парадоксе, сами треба да их решимо”, истиче директорка WWF Адрије, Наташа Калауз.
„Знамо да је на нашим просторима време празника време обиља и прекомерног уживања у храни, али, уз поштовање свих традиција, имајмо на уму да осим што то уништава нас, уништава и нашу планету.“, додаје Калауз.
Могуће је произвести довољно хране и истовремено сачувати природу ако користимо пољопривредне праксе позитивне за природу које унапређују приносе усева и стоке и одрживо управљамо постојећим рибљим фондом и подстичемо одрживу аквакултуру. Такође, ако бисмо у своју исхрану увели баланс намирница биљног и животињског порекла, допринели бисмо нашем бољем здрављу, као и здрављу планете.
И на крају, ако наша нерационална производња и потрошња хране, престане то да буде, не само што ћемо спречити да тако настао отпад произведе велике количине метана емитованог у ваздух који удишемо, већ ћемо допринети и праведнијој расподели намирница тако да број гладних буде мањи. Штавише, ако смањимо отпад од хране, дајемо додатних 13 дана Земљи да обнови своје ресурсе.
Ако бисмо ове податке имали на уму док припремамо своје празничне трпезе, свако од нас би могао да допринесе опстанку дома свих нас – наше планете. И не само током празника, свакодневно одрживо размишљање о реалним потребама за намирницама као и о томе колико природних ресурса се утроши да би се произвеле може учинити позитивну промену.
