У којој мери је пандемија изузетно лоше утицала на произвођаче конзумне рибе и значајно погодила овај привредни сектор у нашој земљи, говори податак да је продаја упола мања. Узгајивачи и произвођачи конзумне рибе кажу да таква ситуација траје већ годину дана траје и да никад није била гора, што доводи у питање економску оправданост и останак у овом послу.
“Током јесени рибњаци конзумну рибу продају до пролећног поста, то су неке планиране количине, а многима су остале значајне залихе рибе, претежно конзуми шаран, који стоји у зимовнику, а ни тамо не може дуго да остане, због старости и одређених болести рине, па и ако су цене пале испод продајних на 200 динара за килограм на велико (шарана који се највише се купује) ни ту се помак не види”, каже Дамир Ђанић, власник рибњака.
Узгој рибе протеклих годину дана показао је лице ризика у овом послу, а последице изазване пандемијом помрсиле су рачуне многим произвођачима конзумне рибе, јер је потражња пала за око 40 одсто. Уколико се тако настави, економске последице могу бити фаталне, истиче Дамир Ђанић, дугогодишњи алас и власник рибњака код Бачког Моноштора.
Дамир Ђанић, власник рибњака из Бачког Моноштора каже: “На производњу и пласман рибе је у много чему утицао вирус који се појавио. Прво што се дешавало, то је да је било онемогућено прављење слава, а главно тржиште за рибу није Војводина, него Србија. Они се прилично продржавају поста, а код њих се обично скупља много више људи и они су много већи потрошачи. А, како ни слава, ни других прослава није било, ми смо на губитку, јер смо 70 одсто рибе пласирали на њихово тржиште. Сада је та сва риба остала и створио се чеп и немогућност да се та сва риба ова риба прода. А, чим је нечега превише и цена пада, па су тако цене пале за 40 и 50 одсто. Не можемо да добијемо цену коштања колико ми уложимо у производњу шарана. Сада је апсурно производти рибу, а нико не зна докле ће све ово трајати, да ли да улазимо у нову производњу”.
Рибњак се простире на 23 хектара водене површине, а годишња производња је у просеку 70 тона рибе.
Дамир Ђанић истиче: “Толико смо произвели прошле године, а још увек имамо рибу коју нисмо продали, која би да је раније време још у новембру била продата. Та риба нам је остала, калирала је целу зиму, морали смо је чувати, па смо имали и губитке. Никоме није добро, јер знам да има рибњака који имају много више рибе него ја и који сада имају већи проблем, јер су им остали дугови за храну, а риба им стоји, долази топло време, а та риба ће почети да угиба. Ипак, имам мало рибе и у бољем сам можда положају од других који имају пуно рибе и веће дугове, а ја опет имам мање рибе и мање дугове”.
Чувари који одржавају еколошки баланс на рибњаку су разне домаће животиње.
Павле Патарчић, радник на рибњаку каже: “Сада имамо знатно мање посла. Овде имамо магарце, овце, коње, краве и друге ситне животиње. Сваког дана се ради, овде сам већ три године. Такође, на рибњаку имамо 12 паса и они чувају терен,а веома су опасни по рибокрадице. До сада нисмо ухватили ни једног”.
Дамир Ђанић, власник рибњака каже: “Животиње су ту због љубави према њима, а немамо никакву економску корист од њих. Највећа нам је корист да рибњак буде овакав какав јесте, јер ми не морамо да косимо траву око рибњака, јер за то се постарају домаће животиње и одржавају вегетацију око рибњака, јер је ту вода, па трава брзо расте”.
Дамир истиче да га ентузијазам још увек није напустио и ако, како каже, никад није било горе време за узгој конзумне рибе. Перспективе ће у овом послу увек бити, али ако се настави овако лоше пословање биће право умеће у том послу и опстати.
Власници рибњака из Апатина кажу за РТВ да Асоцијација покушава уз преговоре да обезбеди помоћ државе како би се пролонгирали “водни доприноси” који су знатна ставка.
“Никад горе време, ово је за нас чист губитак. Субвенције од 10 динара по килограму рибе су редовне,али уз катастрофално малу потражњу то нам не даје никакву наду, јер и ако се у рибарницама тренутно цена килограма рибе креће на велико од 200 динара, до 350 и 450 динара на мало, велики проблем је и даље сива економија, која уз пандемију представља значајан удар на овај сектор”, објашњава Душан Медић, власник рибњака из Апатина.
