Кајак клуб Панонија ове године обележава 75 година од оснивања. Један је од најдуговечнијих кајакашких клубова у земљи. У његовим просторијама тренирали су бројни успешни такмичари, освајачи војвођанских и државних првенстава, репрезентативци. Поносно се истиче да су овде своју успешну каријеру започели и учесници олимпијских игара, и спортисти који су наставили веслати под туђим заставама.
– Најстарији смо клуб у бившој Југославији и планирамо да обележимо наш велики јубилеј 75 – година рада. Пре две године смо почели да пишемо књигу која би требало да буде завршена ове године. Прославу планирамо са пријатељима клуба, бившим и садашњим члановима. Ако нам време дозволи приредићемо Дан отворених врата. Грађани ће моћи посетити клуб да виде у каквом је стању, да пробају да веслају кајак. У преговорима смо са пријатељима из Бездана и Сомбора да нам позајме чамце за тај дан. Планирали смо да обновимо КУП Паноније који је некада био изузетно посећен и цењен, али нам је ове године сезона била скраћена и пребукирана. Надамо се да ћемо га идуће године успети вратити, рекао је Небојша Зорић, председник КК Панонија.
- Клубу неопходна савремена опрема, адекватна локација и већи број чамаца, рекао је Небојша Зорић, председник КК Панонија.
– Упоређујући се са другим клубовима ми бисмо били у доњој половини. Доста клубова нас је надмашило јер имају боље услове. Стиче се утисак да тим што имамо Дунав аутоматски имамо и све потребне услове за кајакашки спорт, што није тачно. Скоро 40 година суочавамо се са проблемом локације клуба који се налази на самој кривини тока где су вирови чести и дувају јаки ветрови. Незгодан је улазак и излазак из чамаца. Ако би га изместили у мирнији део реке могли би проширити просторије и имати већу сигурност за тренинге млађих кајакаша и организовања школе кајака. Кајакашки спорт је у задњих 20 година много напредовао, а ми смо и даље на опреми која је застарела. Задњи четверац је купљен 1998. године, та линија је давно превазиђена, промењени су критеријуми и чамци се праве много ужи и лакши, са њима се брже весла, а наши такмичари губе ту драгоцену предност јер не поседујемо такву опрему, објашњава тренутну ситуацију Зорић.
Тежње спортских клубова су да има што више чланова и међу њима што успешније спортисте. КК Панонија се налази у незавидној ситуацији. Са једне стране, после дужег временског периода поново има репрезентативца у својим редовима, а са друге су у страху да јој неће пружити све потребне услове за напредовање. Како њој тако и бројним успешним кајакашима.
– Сваки наш успешан такмичар изискује додатне трошкове. За решења се први ангажују родитељи, али и пријатељи клуба, па успевамо да прегурамо. Много лакше би било да су нам финансије боље и опрема. За репрезентативку смо купили нови чамац, али он је само копија чамаца какве други такмичари веслају. И враћамо се опет на локацију клуба, у данашње време већина такмичара не прави паузу у зимском периоду, веслају и зими и лети. Иду на припреме, на море, или у мирнијим каналима где је топлије, а наша локација је изузетно хладна када је ветровито, што је зими скоро сваки дан. Када се сквасе деца треба да уђу у топлу свлачионицу, а код нас прво треба из рукавца да се врате до клуба, прича председник Паноније и додаје да је једино решен одлазак на такмичења јер је клуб купио комби и приколицу за превоз кајака. Но и ту има зачкољица, немају још увек најбоље решење за кајак четверац који је дуг 11 метара и тежак је за транспорт.
- Подмладак неопходан за опстанак клуба
Сваки клуб одржава његов подмладак. Због тога КК Панонија сваке године организује школу кајака.
– Школа кајака обично почне одмах по завршетку школске године што нам се у пракси показало као најбоље време. Ове године смо, због више разлога, то учинили тек у августу и помало се изненадили када смо имали 38 деце полазника, више него иједне до сада. Обука је одлично прошла, али за задржавање те деце у клубу немамо довољан број чамаца јер цела група треба да крене на тренинг заједно. Ми исте кајаке користимо за тренинг и за школу кајака. Прво их одвеземо у рукавац, одржимо школу, па вратимо за тренинге. Губимо драгоцено време на тај начин, појаснио је ситуацију Зорић.
Као и остали спортски скубови и КК Панонија се ослања на сарадњу са општином. Према речима председника клуба она је коректна.
– Општина нам помаже и имамо добру сарадњу. Помаже нам и неколико фирми. Али поред новчаних проблема, током лета имамо проблем са возачима скутера који не желе да се склоне из рукавца. Возе их и подижу таласе што је нарочито опасно када се то дешава током школе кајака јер морамо да сачувамо сву децу која нам дођу. Деца док уче возити кајак преврћу се, и скутери их додатно плаше. Фали нам и адекватних помоћних чамаца јер тренер мора бити уз веслаче и брзо реаговати ако се преврну. Имали смо проблем и током усидрења брода док је извлачен песак уз кајак кућицу јер су нам деца чамцима „налетала“ на брод. И због тога смо их морали водити у рукавац и тамо одржавати тренинг, а чему онда просторије клуба на овом простору, запитао се Зорић.
Панонија је, сем по добрим кајакашима позната и по кануистима. Последњих година о њима се не прича, а проблем лежи у малом броју потенцијалних тренера. Тренутно се воде преговори са Ернестом Њаријем, бившим кануистом, да преузме једну групу заинтересованих. Зорић се нада да ће од пролећа прва група кренути са обуком.
Обележавање значајног јубилеја 75 година рада клуба и излазак књиге из штампе подсетиће на бројне чланове, успешне и мање успешне, али једнако заљубљене у овај диван спорт на води. Увек постоји нада да ће се стара слава вратити и да међу децом која тренирају у клубу и оном која ће тек почети веслати постоји још бар један будући учесник олимпијских игара.
– Има деце која су талентована и озбиљна су у свом тренирању овог спорта, али све је напредовало и ако хоћемо да идемо у корак са променама морамо и ми да се осавременимо, да би њихов пут до олимпијског трона био лакши и бржи, закључио је Небојша Зорић.
