Закон о родитељима-неговатељима и неговатељима од сутра, 1. октобра, почиње да се примењује у Србији. О томе ко може да оствари овај статус, која документација је потребна, како се подноси захтев и шта нови закон доноси породицама, за Радио Дунав говорили су Николина Сучевић, мастер социјална радница и директорка Центра за социјални рад Апатин, и Борко Барукчић, мастер дефектолог из Института за развој детета и инклузију у Београду.
Барукчић је подсетио да се на овај закон чекало више од једне деценије.
„Иницијатива везана за овај закон кренула је пре више од десет година, што значи да је ово један од најдуже чеканих закона у Републици Србији“, рекао је Барукчић.
Према његовим речима, специфичност приликом израде закона била је у томе што су у процес били укључени различити актери.
„Оно што је нетипично за доношење било ког закона, а овде се спроводило, јесте чињеница да су били укључени сви – од министарства и државних тела до невладиног сектора и оних који се баве децом и особама са сметњама у развоју“, навео је он.
Радна група почела је са радом у фебруару ове године.
„Имали смо неколико састанака, кренули смо од закона сличних овоме у другим државама и на основу предлога измена дошли до финалног решења, које је након тога ишло на јавну расправу, а потом и у скупштинску процедуру“, казао је Барукчић.
Ко може да оствари статус?
Један од основних услова јесте да особа о којој се брине остварује право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица.
„Право родитеља-неговатеља може да оствари сваки родитељ, односно неговатељ, особе која остварује право на увећани додатак за негу и помоћ другог лица“, објаснио је Барукчић.
Он је додао да, у одређеним случајевима, право може да оствари и други члан породице.
„Уколико су родитељи непознати, преминули, или због свог психофизичког стања нису у могућности да пружају потребну помоћ и негу, право на статус неговатеља може да оствари и један од чланова породице, под истим условима као и родитељ.“
Као чланови породице могу се посматрати супружници и ванбрачни партнери, сродници у правој линији, као и одређени сродници у побочној линији, али уз услов заједничког домаћинства.
„Морају да буду под истим кровом са особом која остварује право на увећани додатак за туђу негу и помоћ“, нагласио је Барукчић.
Већи део документације Центар може да прибави службено
Директорка Центра за социјални рад Апатин Николина Сучевић објаснила је да документација обухвата податке и о особи којој је потребна нега и о родитељу, односно неговатељу.
„Документација која се подноси ради остваривања права родитеља-неговатеља састоји се из медицинске документације лица које остварује право на увећани додатак за негу и помоћ другог лица и документације која се односи на родитеља-неговатеља“, рекла је Сучевић.
Она је нагласила да грађани неће морати сами да прикупљају сву потребну документацију.
„Оно што је важно рећи јесте да већину документације Центар за социјални рад може да прибави службеним путем, уколико странка која подноси захтев да сагласност за то.“
Поред решења којим се доказује да је остварено право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, утврђиваће се и степен зависности особе од туђе помоћи.
„Неопходно је утврдити да ли је особа потпуно зависна од помоћи и неге другог лица у задовољавању својих животних потреба. То је новина и ту процедуру ће вршити Фонд ПИО, односно комисија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање“, објаснила је Сучевић.
Центар за социјални рад ће, како је навела, комисији достављати медицинску документацију, одговарајући образац и решење о додатку за помоћ и негу другог лица.
Услови које мора да испуни родитељ или неговатељ
Сучевић је навела и услове које мора да испуни особа која подноси захтев.
„Родитељ или неговатељ мора да буде пунолетно лице, држављанин Републике Србије, да има пословну способност и да није лишен родитељског права“, казала је она.
Неопходно је и да родитељ или неговатељ и особа о којој се брине имају пријављено пребивалиште на истој адреси.
„Важно је да имају пријављено пребивалиште на истој адреси родитељ-неговатељ и дете, односно лице за које се тражи нега“, рекла је Сучевић.
Један од услова је и да подносилац захтева није запослен нити радно ангажован по другом основу.
„Лице не сме да буде запослено и радно ангажовано по било ком основу, као ни корисник старосне, инвалидске или било које друге пензије из Фонда ПИО.“
Такође, особа којој је потребна нега не сме бити смештена у установу социјалне заштите, хранитељску или сродничку породицу.
Провераваће се и кривична евиденција.
„Прибављају се уверења да лице које жели да оствари право на статус родитеља-неговатеља није правоснажно осуђивано и да се против њега не води кривични поступак“, рекла је Сучевић.
Захтев на два начина
Захтев ће моћи да се поднесе електронски или непосредно у Центру за социјални рад.
„Захтев за остваривање права родитеља-неговатеља може да се поднесе на два начина – директно преко портала еУправа или тако што се прикупљена документација преда Центру за социјални рад, и то оном центру на чијој територији родитељ-неговатељ има пријављено пребивалиште“, објаснила је Сучевић.
„Први пут добијају егзистенцијалну сигурност“
Говорећи о очекиваним ефектима закона, Барукчић је истакао да је један од најважнијих помака финансијска сигурност породица.
„Оно што је свакако најзначајније јесте да родитељи-неговатељи сада први пут имају неку финансијску, односно егзистенцијалну сигурност“, рекао је он.
Како је навео, многи родитељи због свакодневне бриге о детету нису у могућности да раде.
„Ти људи брину о својој деци, томе су потпуно посвећени и не могу да се запосле. Посебно када се ради о деци са сметњама у развоју, то је свакако једна од најзначајнијих ствари које овај закон доноси“, додао је Барукчић.
Он очекује и да ће применом закона бити успостављена прецизнија евиденција о овој популацији.
„Друга значајна ствар је што ова популација више неће бити толико невидљива. Сада први пут имамо колико-толико тачан регистар, који ће се константно ажурирати.“
Према његовим речима, предвиђена је и периодична ревизија статуса.
„Људи ће ићи на ревизију на сваке две године. Гледали смо да омогућимо људима одређену сигурност и слободу, јер су то углавном стања која су стабилна“, објаснио је Барукчић.
Он је истакао и да нови статус не би требало да укине друга права из система социјалне заштите.
„Улазак у статус родитеља-неговатеља неће подривати друге услуге социјалне заштите. Родитељи ће и даље остваривати права на додатак за негу и помоћ другог лица, личног пратиоца, предах смештај и друга права за која испуњавају услове“, рекао је Барукчић.
Институт за развој детета и инклузију
Током разговора било је речи и о раду Института за развој детета и инклузију у Београду.
„У оквиру института раде неуролози, педијатри, психијатри, логопеди и дефектолози, тако да постоји свеобухватна подршка, не само деци него читавим породицама“, рекао је Барукчић.
Како је објаснио, приступ је усмерен на читаву породицу.
„Доминантан приступ је породично оријентисана рана интервенција, која не ставља само дете у процес интервенције, већ читаву породицу.“
Деца из целе Србије до Института могу доћи по упуту педијатра.
„Надлежни педијатар детета напише упут, а након тога се породица јавља Институту. Тријажни лекар преузима породицу, а потом се одређује стручњак који највише одговара потребама детета и породице“, објаснио је Барукчић.
Примена Закона о родитељима-неговатељима и неговатељима почиње сутра 1. октобра 2026. године.
