Јуче је у Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“ Апатин, обележен Светски дан аутизма под слоганом „Заједно смо бољи“ у присуству представника Удружења грађана „За Апатин“, а у сарадњи са Центром за социјални рад Апатин, Удружењем грађана „Бреза“ и Удружењем доброчинитеља „Мали принц“ из Апатина, специјалним педагогом Основне школе „Жарко Зрењанин“ Апатин, али и присутних грађана.. Светски дан аутизма обележава се сваког 2. априла, а циљ обележавања овог датума је пружање помоћи и повећања разумевања за особе са аутизмом, дајући им подршку широм света. Ове године је акценат стављен на давање пуне подршке оболелима од аутизма да у складу са својим здравственим стањем остваре свој максимални потенцијал.
Поводом догађаја који је организован јуче у апатинској библиотеци, директорка Сања Шијан и члан Удружења грађана „За Апатин“ је за Радио „Дунав“ истакла како им је овај датум посебно важан.
-Сада лагано улазимо у традицију када су обележавања важних датума у питању, а посебно нам је важан и драг управо 2. април као Светски дан аутизма који се обележава већ 17 година у свету. Инклузија нам је присутна последњих 15 година, а оно што је посебно важно за нашу општину и наш град је умреженост удружења и институција који треба да заједно граде снагу и подршку што особама који су у спектру аутизма тако и њиховим породицама, а то нажалост није мали број.
Аутизам или поремећај аутистичног спектра односи се на широк спектар стања које карактеришу поремећаји у социјалним вештинама и комуникацији, понашање које се понавља, променама у говору и невербалној комуникацији. Начини на које људи са аутизмом уче, размишљају и решавају проблеме могу варирати од висококвалификованих до озбиљних изазова. Неким особама са аутизмом може бити потребна значајна подршка у свакодневном животу, некима мања подршка док у неким случајевима, живе потпуно независно. Знаци аутизма се обично појављују у узрасту друге или треће године живота. Нека повезана кашњења у развоју могу се појавити и раније, а често се могу дијагностиковати већ са 18 месеци. Истраживања показују да рана интервенција доводи до позитивних исхода касније у животу за особе са аутизмом.
На јуче одржаном догађају поводом подршке особама са аутизмом, сви присутни су се усагласили да је ова подршка неопходна и родитељима, али и систематска решења многих проблема са којима се особе са аутизмом и њихове породице суочавају. Испред апатинског Удружења доброчинитеља „Мали принц“ и Удружења за подршку особама са инвалидитетом „Маслачак“ из Сомбора, за радио Дунав и портал радио Дунава је говорила Марија Беслаћ, мајка одраслог момка од 25 година, са аутизмом.
-Осим присутности у јавности, не само 2. априла већ стално, потребно је пронаћи систематска решења проблема са којима су суочене особе са аутизмом, али и њихове породице. Не требају нам плави балони, треба да радимо на побољшању живота деце са аутизмом и другим потешкоћама у развојном добу, од вртића па до одраслог доба. Деца са аутизмом порасту у одрасле особе са аутизмом тако да им је неопходна подршка, посебно када им родитељи онемоћају, остаре, разболе се… то је све живот, зато је акценат стављен управо на ту подршку одраслим особама са аутизмом, поред ране интервенције, у циљу збрињавања одраслих особа са аутизмом покретањем услуге становање са подршком, истакла је Беслаћ.
Испред апатинског Удружења „Бреза“ које постоји неких 25 година, Душко Бурсаћ психолог Центра за социјални рад Апатин је истакао да је број деце са потешкоћама у развоју знатно већи него ранијих година и да ће управо то у скоријој будућност бити проблем, ако се ускоро не нађу решења за проблеме са којима се суочавају и деца и родитељи, али и сама Удружења.
-Ми се бавимо првенствено побољшањем квалитета живота особа са инвалидитетом и постојимо неких 25 година. Вредност једног друштва се и огледа у томе колико је у стању и способно да помогне маргинализованим, социјалним групама, старим особама, болесним особама, особама са инвалидитетом, то је и мото нашег удружења за ових четврт века колико постојимо, а покушавамо на различите начине то и да радимо. У целој овој причи важна је сарадња, са родитељима, са државним институцијама, са локалном самоуправом, јер једна организација нема неку претерану моћ да би могла у неким стварима баш значајно помогне. Само то садејство, интеграција више чинилаца и државних и владиних и невладиних је јако битна. Неко моје мишљење је да су управо та удружења некако животнија и да више виде те животне проблеме, некако из прве руке, а морате узети у обзир да у Србији има 10 одсто особа са различитим врстама инвалидитета. Свако од нас би требало да пође од себе, ја некако имам десет одсто шансе да у једном моменту у свом животу постанем особа са инвалидитетом, ако ми се то деси, а нема неког сервиса развијања подршке, шта ће онда бити са мном, са мојим животом? Тако сви, без обзира да ли смо здрави, да ли имамо неке здравствене проблеме или инвалидитет морамо стремити истом циљу, да створимо једно хуманије друштво у којем ће сваки грађанин, без обзира на здравље или инвалидитет имати одређене мере подршке. У апатинској општини при Центру за социјални рад постоји дневни боравак и ми функционишемо већ неких десет до дванаест година, имамо и лиценцу за рад и окупљамо групу од 10 до 15 особа са инвалидитетом, то су одрасле особе и са обзиром да у Апатину тренутно постоји сигурно педесет до шездесет ученика који имају сервис личних пратилаца или су на чекању питање је шта се онда може очекивати када та деца заврше са основним или средњим школовањем. Једини вид подршке за ту децу која ће за неколико година бити пунолетне особе је дневни боравак. Другим речима ми се сад припремамо за прихват и те деце која још увек имају значајну подршку од својих родитеља. Мора се узети у обзир да су ти родитељи прилично уморни, неки од њих су и болесни, а њихов животни век ће вероватно бити краћи него просечан животни век. За неких десет до петнаест година та садашња деца ће нажалост имати само два избора, евентуално боравак у некој установи или да остану у апатинској општини и да имају подршку дневног боравка и наравно неких других ресурса за које се надамо да ће у скоријој будућности бити развијени. Ми радимо на томе да опстанемо и при том користимо све могуће изворе финансирања, од локалне самоуправе па надаље, рекао је Бурсаћ.
Јучерашња двочасовна трибина је протекла у размени корисних информација када је ова комплексна тема у питању, а апатинска општина је реализује кроз програм подршке Центра за социјални рад, уз дефектологе, психологе, интерресорну комисију. Крајњи закључак, који су сви присутни подржали јесте, да је потребно укључење целокупне заједнице да би се превазишли постојећи проблеми и нашла решења за исте.
