Поводом јубилеја “180. година сомборске српске читаонице”, сутра 01. априла 2025. године са почетком у 18:00 сати у просторијама Читаонице “Лаза Костић”, биће уприличена свечаност на којој ће бити представљена МОНОГРАФИЈА ЧИТАОНИЦЕ У СОМБОРУ, додељене ЗАХВАЛНИЦЕ и ТИТУЛЕ ПОЧАСНИМ ЧЛАНОВИМА ове сомборске читаонице.
Подсећамо, Српска читаоница “Лаза Костић” из Сомбора је једна од најстаријих културних институција српског народа.
“Основана је 24. марта 1845. године, а 2025. године обележава јубилеј 180 година од оснивања. Изграђена је 1882. године средствима читаоничким, добровољним прилозима Сомборских Срба и позајмицом новца од тадашње Сомборске Српске црквене општине. Читаонички дом је освећен на Св. Андреја првозваног, њеног патрона, 13. децембра, 1882. године.
На рестаурационој скупштини 1901. године за председника читаонице изабран је Лаза Костић. Године 1908. у штампарији Миливоја Бикара, у Сомбору штампан је УСТАВ СОМБОРСКЕ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ. Дугогодишњи председник, широм целог Српства славом увенчани песник-великан, велики дух и редак геније Др Лаза Костић се 9. децембра 1910. године у вечност преселио. На главној скупштини о Св. Андреји првозваном одлучено је да читаоница годину дана жали за својим председником и да се за то време не попуњује упражњено председничко место.
У просторијама Српске читаонице изложен је двадесет и један (21) портрет познатих личности које су у различитим временским периодима и на различите начине допринели културном, просветном, духовном… развоју Српског народа. Све портрете осликао је и даровао читаоници сликар Сава Стојков, њен почасни председник. Читаоница којој је одузето и враћено име (епилог), у другој обновљеној, држави, која се назвала Федеративна Народна Република Југославија, Српској читаоници у Сомбору одузет је први део њеног имена. Уместо “Српска читаоница”, како се дугих 112 година звала и именом својим сведочила где јој је корен, од 1957. године зваће се Читаоница „ Лаза Костић“.
Данас се читаоница у Сомбору поново зове СРПСКА ЧИТАОНИЦА „ Лаза Костић“, чији су програми како тада тако и сада везани за чување образовног, културног и духовног идентитета српског народа, неговање традиције, обичаја, језика и ћириличног писма.”
