VIZIONAR
Kada se danas na sva zvona propagiraju poljoprivredne, seoske zadruge, čije osnivanje će čak država podsticajnim sredstvima podržati, setih se Josipa Gobora, dugogdišnjeg direktora ZZ zadruge u Svilojevu. Josip je bio u mnogim organima Pokrajine i Republike koji su se bavili poljoprivredom ali tada nije uspeo da zadrugama da značaj koji zaslužuju. Naprotiv.
I dok su se druge zadruge diljem Srbije gasile na silu, Gobor je uspeo da sačuva ovu našu u Svilojevu. Danas ministri Goborove reči ponavljaju da su zadruge za male seoske poljoprivrednike spas. Dakle, nije ministar bez portfelja, koji sada zagovara zadruge, izmislio „toplu vodu“.
Svilojevački direktor, danas u penziji, još pre dve-tri decenije u našim službenim razgovorima i tekstovima posle toga objavljivanim je rekao da paori preko zadruga mogu objedinjeno da plasiraju svoje proizvode, od sira i mleka, do kukuruza i žita. Zadruge im obezbeđuju tržište, daju uslužno traktore i druge mašine. Zapošljavaju seosko stanovništvo.
Setih se ove priče, zbog toga što smo skloni zaboravu, a mislim da je Gobor zaslužniji za jednu malu svilojevačku zadrugu, nego svi apatinski političari, sa svojim propalim projektima, maštama, prodavanju magle pred izbore. Čovek je za razliku od njih bio realan i konkretan na dobrobit poljoprivrednika, svojih sugrađana. Video je dalje još pre tri decenije.
No, kako mi reče jedan prijatelj, sve će jednog dana doći na svoje mesto, videće se ko je zaslužni građanin a ko prodavac magle.
Najzad, nisu zadruge jedina stvar koju je država gasila, a sad ih nanovo obnavlja. Spisak je poduži. O tome u nekoj od narednih kolumni.
BROZOV ČUKUNUNUK
Novinari su puni iznenađenja. Tek, otkrili da je čukununuk Josipa Broza Tita, kuvar. Dakle dečko radi u jednom prestoničkom restoranu a želja mu je da zaradi o otvori sopstveni. Ovo jeste mala senzacija, jer znate li ijednog političara, daleko manjeg formata i moći kakav je bio Tito, čiju su potomci kuvari ili bilo koje druge zanatlije. Čukuunuk uprkos prezimenu Broz (ime mu je Luka) je sigurno jedini potomak najmoćnijeg vladara SFRJ sa rangom kuvara. Od potonjih političara posle Broza potomci se školuju u inostranstvu, rade u jakim firmama i na fakultetima.
A šta tek reći za decu „zvezda“ i „zvezdica“ novokomponovan estrade. Novine preplavljene njihovim luksuznim životom. Diče se krpicama i jahtama, bazenima i vilama. Još kad novinari naduvaju tekstove i slike svako dete u zemlji bi htelo da bude od estradnih roditelja. Vašar neukusa. Ma ko to reče „da je rad stvorio čoveka“. Negde drugde da, ali ovde ne.
MILE IKONA
Mile pile je ikona vrtića u Apatinu. Mileta znaju generacije mališana koji su danas već odrasli ljudi. Mile brine o vrtiću kao o svojoj kući. Šiša, farba, popravlja, vozi… Poslednji u nizu njegovih poduhvata je rad na novom izgledu dečjeg igrališta i prilaza vrtiću.
Za novi izgled okruženja vrtića zaslužni su Jovanka Rađenović, vaspitačice Smiljana Karamarković i Bojana Đukić, naravno uz tehničku podršku i logistiku Mileta Bursaća. Bez Mileta pileta ne prolazi nijedna akcija ove uzorne ustanove. Decenijama. Eto zasluga običnog čoveka. Ma, Mile je stvarno ikona vrtića “Pčelica”.
U našoj maloj sredini zasigurno je još mnogo pojedinaca koji su doprineli kvalitetu života u svojim oblastima.
DUD
Kad smo kod bivših političara jedan moj prijatelj je došao na orginalnu ideju. Reče, ako su Miloševića mogli da sahrane pod hrastom, u njegovom požarevačkom dvorištu, hoću i ja da me sahrane ispod duda u mom dvorištu. Ima moj prijatelj 22 stabla oraha u svom dvorištu ali je izabrao dud. Kaže, da i tamo na drugom svetu, u drugom životu, ima dudovaču kraj sebe. Ova ideja je odmah prihvaćena i od ostalih kompanjona koji bi radije pod dud nego pod hrast. Doduše bivši predsednik je voleo viski, a ovi naši su zadovoljni dudovačom. Domaći je dud, domaća tekučina. A i zašto bi jedan hrast bio otmeniji od duda.
autor: Sofija Pualić Špero
