Ма, колико је реформи школства било, само за мојих шест деценија. И муче се одлични ђаци на бесмисленим тестовима. За осам година Основне школе ако нису ништа научили неће ни на тим тестирањима. Та тестирања су вероватно била хир некога од министара просвете који их је увео а онда их даље нико није укинуо. И тако остаде реликт који нико не коригује, а за то се зна само кад се тестови провале.
А заправо не знамо ни чему она служе? Ђак већ након основне има други филтер Средњу школу, потом евентауално Факултет. Дакле, најмања су три филтера кроз која мора да прође његово знање и умеће. Оправдање да је тестирање уведено због тога што се у Основној школи масовно поклањају оцене, па је онда неопходно тестирање не да не стоји, него је бесмислено.
Знам ђаке који су осам година били одлични, и јесу, али су на тестирању показали далеко мање него што знају, нешто због треме, нешто због отпора овој врсти испитивања.
Није школство и образовање ауто-школа па да се тестира!
Кроз мој времеплов школство је прошло многе мене. Од увођења завршног испита у Гимназији, који се састојао од пет предмета, пријемног на факултету без обзира на успех у Средњој школи, до такозваних „шувараица“ који су Гимназију заменили деветим и десетим разредом… Те, тако све до ових бесмислених тестирања, стресова за децу и родитеље.
Еј, заиста, не знам ниједну земљу, која је имала толико некаквих реформи школства! Потпуно се слажем са Форумом гимназија који тражи укидање тестирања.
ТАЈНЕ ?!
Много тога у нашој општини није откривено. Тако се, на пример, не зна ко је покрао чак два километра жица са далековода Апатин-Купусина, иако је од тога протекло месец и по дана. Није се открило ко је одлагао опасни отпад на путу у „црној рупи“ поред пута према Пригревици у у земљишнемо атару Свилојева, који је општински буџет итекако коштао, да штету санира. Има ту још прича о несталим људима, који никад нису пронађени, као ни починиоци. Докле људи? Има ли краја површним објашњењима?
СЈАЈ
Марина Гајчин, је најбољи ученик Гимназије, у протеклим деценијама. Иако су локални медији писали о њеном успеху, само да подсетим, да ће Марина засигурно имати светски успех, не само у шаху, већ и на плану, вероватно неких наукa. А, онда, подсећам, да је десетине апатинских ђака, не само успело у земљи, већ и иностранству, на пољу науке. Имена не помињем, зато што могу некога да прескочим. Само да напоменем да сам у новинарству писала о успешним Апатинцима од пре три деценије, и даље, све до данас. Треба да будемо поносни на све њих. Јер, сви они долазе, признаћемо из мале средине, Апатина, а ја се никад нисам стидела, напротив, да кажем из провинције, илити, популарно, Провансе.
КАТАСТРОФА
На друштвеним мрежама, појављују се ликови са својим коментарима, које не бих могла назвати чак ни погрдним именом, јер они су сами за себе погрда. Новинари су за њих вечити извор инспирација за најразличитије оцене. Мета број један. Као да су оркестрирани. Мислим, да би један добар психијатар, могао то да објасни. А ја бих само рекла: „Можда су они талантовани новинари, али нису дошли до изражаја “.
Ух, како је примамљив овај новинарски посао! Мало плаћен, али познат, у овој свеколикој провинцијској гунгули!
С.П.Ш
