IZ MOG UGLA- TROVAČI, ISKUSTVA IZ NEMAČKE, VANSERIJSKI TALENAT

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA VESTI

TROVANJE PTICA

Pažnju javnosti već godinama, od 2004. godine, kada smo prvi put pisali izazvao je neviđen ekološki skandal, sa trovanjem zaštićenih vrsta ptica u selu Svilojevo. I da nije Društva za proučavanje i zaštitu ptica iz Novog Sada, verovatno se uzroci i eventualni počinioci nikada ne bi otkrili. Kao da nikoga nije zanimalo što nestaju retki orlovi belorepani, krstaši, eje…

Selo Svilojevo, svojevremeno je dobilo tablu na ulazu na kojoj piše eko-selo. Ne bez razloga jer je to područje poznato po velikom broju ptica, od orlova do gnezda, prirodnih i veštačkih, roda, baš zbog vegetacije i mira, koje ptice tu traže. Samo u obližnjem Rezervatu bisofere „Bačko podunavlje“ koje je u srcu Apatina obitava 278 vrsta ptica.

Ekologija, je što je svojevremeno se zalago tada aktivni eko pokret „Plavi Dunav“ na čelu sa Lakatošem-Lakijem, trebala da bude jedan od prioriteta lokalne vlasti. Tada se govorilo i o „zelenoj stolici“ u lokalnom parlamentu gde bi bio jedan predstavnik ekoloških udruženja. Do toga nikad nije došlo.

Pored trovanja ptica naš grad se proučuo i zbog odlaganja opasnog otpada u njivama pored samog regionalnog puta. Otkriće je opet stiglo prekasno mada je po nekima ova ekološka crna rupa trajala jedno duže vreme.

Zaključujem, da nas ova dva ekološka skandala, mogu samo postideti. I jedan i drugi, naime, čekaju epilog koji treba da reši neko iz Pokrajine ili Republike. A sve se opet dešava tu oko nas a mi ne hajemo. Kao što ne hajemo što su komunalci posekli dve višedecenijske breze u esovima. Nekome su smetale. Druge nisu zasađene. A da je naša ekološka svest na nivou primitivizma svedoči i slučaj Pirot gde su komunalci bukvalno zabetonirali duplje u stablima u kojima obitavaju ptice.

Ispada da oni koji su plaćeni da odražavaju i podržavaju ekološke projekte rade nešto sasvim suprotno.

O plastičnom otpadu na Dunavu drugi put. Ima toga još.

ISKUSTVA IZ NEMAČKE

Čula sam brojne priče i različita iskustava koje su naši ljudi radeći na raznim poslovima u Nemačkoj doživeli. Naravno među njima ima i pozitivnih ali nekako čaršijom pre odjeknu negativna. Te tako jedna devojka se vratila posle mesec dana jedva skupivši novce za povratak. Ljudi nisu hteli da plate. Jedva živu glavu izvukla. Ali najzanmljivije da su ljudi kod kojih je radila naši Srbi. Drugi je našao posao preko fejs, čak mu obezbedili hrvatsku iskaznicu, sa naravno nepostojećom adresom iz Zagreba, koja je trebala da ga zaštiti od nemačke inspekcije. Radio na građevini osam dana i dobio šut kartu od tih koji su ga angažovali, a evro nije dobio nijedan, jer su mu uskratili dnevnice, na račun dobijene iskaznice. Treći slučaj je u Švajcarskoj gdeje žena opet radila kod Srba a umesto obećane sume švajcaraca dobila tek trećinu.

Zato oprez. Verujem da ovi slučajevi nisu usamljeni.

BRAVO UGI!!!

Uglješa Brkljač, naš sugrađanin, uprkos urođenom fizičkom hendikepu, uspeo je da na Muzičkoj Akademiji u Novom Sadu završi masters kao vanserijski talenat. Uglješa je često u medijima opisivan kao „Slepi virtuoz na klaviru“. Za Ugijev vanserijski uspeh najzaslužniji su njegovi požrtvovani roditelji Goca i Mitke. Uz to Ugi je bio Vukovac u osnovnoj i srednjoj muzičkoj skoli. Na Akademiji je imao prosek ocena 9.87. Sada ce biti asistent saradnik.

Tobožnji pedagozi, sećam se, na početku školovanja u osnovnoj školi u Apatinu, bili su mišljenja da Ugi treba da pohađa specijalnu školu za hendikepiranu decu. Šta li danas imaju da kažu o svojoj struci i svom znanju?

Sreća da Ugijevi roditelji nisu poslušali tadašnje pedagoge.

Ima li takve dece još, sa različitim talentima, a da ih niko nije prepoznao?