САХРАНЕ
Не може човек на миру ни да оде на вечни починак. Пошто су камере све забележиле тема се наметнула и медијима.Видео снимак који је наводно шокирао Србију је ромска сахрана у суседном Сомбору на којој се уз свирку у капели и играло, чак и на ковчегу у којем је почивао покојник. Све је било весело и све по жаљи покојника. Народ се тако забавља а покојникова жеља постала хит тема. Ово није једина схрана на којој се свирало. Свираће се и на Шабановој. Истина мало где се игра, осим у неким афричким племенима где је то ритуал. Зашто онда ови наши Роми не би имали право да на свој начин се опросте од покојника. Чему ту чудо.
Е, кад смо већ до сахрана и обичаја приметимо још нешто. Разне културе и обичаји на сахранама нису свугде ни у свету и ни код нас, исти. Негде је обичај жалити у црној одећи у другим деловима света у белој. Е, па шта рећи, што се у неким деловима Србије, чак град куће на гробљу које су потпуно опремљене за покојников загробни живот. Или, зашто неки граде мегаломанске споменике, као код нас, други само униформне надгробне плоче, што се може видети на гробљима широм Америке. Или, зашто се у западној култури од покојника се говорима опраштају најближи, а код нас читају професионална писма. У неким крајевима су сузе у другима још лелек. Негде има свештеник, негде не.
Зато бих оставила покојнике да почивају у миру и да им се испуњавају последње жеље ма какве биле. То им је ионако последње што породице могу учинити за њих.
П.С.
Ето мени је жеља да ме испрати песма Џенис Џоплин.
ПРОСЛАВЕ
Различити су обичаји не само на схранама већ и на прославама. Ето, код нас се после Другог рата, ретко ко крстио у цркви, јер је атеизам био званична идеологија. Сад се већина крсти. Обичај је промењен и за рођендане. Пре, први и 18-ти рођендан деце, није изгледао као свадба на којој се окупљају стотине људи. Данас је то опште прихваћено. Дакле, и прославе мењају своје лице, као и многе друге ствари.
ЦЕКОС
Центар за културу и образовање из Сонте је за неколико година постојања стекао завидан реноме међу омладинским организацијама у округу и шире захваљујући бројним разнородним активностима и реализованим пројектима у којима учествују млади из овог места. Али, подсетимо, све је покренуо и одржава професор Апатинац, Никола Добријевић. Без његовог ентузијазма и оптимизма на почетку оснивања ЦЕКОС-а (којих дана се присећам) Сонта не би тако живнула у омладинском активизму.
АЉКАВОСТ
Приметио мој друг како су заштитни стубови на почетку Главне улице код општине и полиције раздрмани, искривљени, готово ишчупани из земље, а нико да их учврсти. Како то нико приметио није, каже он, кад знамо да се хвалимо како нам је Главна улица међу најлепшим у земљи. Бар, по нама.
аутор: Софија Пуалић Шперо
