ИЗ МОГ УГЛА – ПРОМАШАЈИ, КАЖЊАВАЈУ ГРАЂАНЕ, ПРИГРЕВИЦА

APATIN IZ MOG UGLA VESTI

Ко хоће да отвори очи видеће да је у овом нашем Апатину готово све промашено од после Другог Светског рата. Времена су се мењала као и општинска руководства заједно са деценијским државним упуствима. Тек, од једног градића на Дунаву, не само по лепоти, него по реци неисцрпних природних ресурса, створили смо паланку. Уместо низа занатских фабрика, које смо успели да угасимо, остало нам је само у аманет Пивара и Бродградилиште. Остале су покрадене, радници остали без посла, а нико није одговарао.

Сада је, наравно, све то већ заборављено, али ради будућих нараштаја, нека се зна да је овај наш Апатин, због локалних функционера чинио грешку до грешке. Толику, да је ГРЕШКА, преблага реч, која може да опише оно што је могло а није учињено.

Редом: Апатин је био Лука, али је тадашње руководство одлучило, да то није добро због јавног морала. А тада су трговине и кафане цветале од страних и наших лађара. Потом, је требало да се гради некакава фабрика за вештачко ђубриво на месту данашњег Храма. Затим смо у новијој историји изградили тобожњи РТЦ (за ове млађе да знају Робно транспортни центар) који би био повезан са реком, железницом и путевима. Скркане држевне паре. Ништа од мегаломанских идеја се није остварило. Баш као што није ни „највећи на Балкану“ чувени Аква Парк.

И тако, идеје су стизале, паре потрошене, а ми се питамо зашто смо сиромашна држава?
А без замерања, само се питам, да су неки други људи, другачијег размишљања, већ тада пре пола века препознали Апатин, да ли би можда сви ми и нередне генерације, пожелели да стварамо живот у овом сад већ опустелом градићу.

Нисам баш све разумела министарку инфраструктуре кој је била у недавној посети, али ми се чини да је била потпуно реална и да је рекла оно што можемо очекивати. Није пуно али бар је реално. Ако ништа.

КАЖЊВАЈУ ГРАЂАНЕ

Банке су се осилиле. Не баш све, али већина. Тек мој пријатељ је после седам дана успео своју пензију и рачун да пребаци у другу банку, јер ова првобитна никако да му да „одрешницу“. Разних перипетија је ту било не би ли га некако задржали као клијента. Али, он се баш заинатио. Тек после је мој пријатељ, пензос, као и ја, сазнао, да банке имају различите тарифе за одржавање рачуна. Тек, тако смо укапирали да на годшњем нивоу може да се уштеди и до три хиљаде.

Већина нас пензоса то не зна!

ПРИГРЕВИЦА

Звао ме уредник једног магазина да му напишем текст о Пригревици. Нисам дуго размишљала јер то је мени више него познато подручје. Како по гостољубивим људима тако и по обичајима који се негују. Мој колега новинар из БГД се изненадио када је чуо да та наша Пригревица има Музеј са преко хиљаду експоната које је сакупио ентузијаста Тошо!

Знамо ли ми за тај Музеј!?

С.П.Ш.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.