KONAČNO JASLICE
Apatin je jedini grad u okruženju koji nema jaslice za smeštaj najmlađih naraštaja. Neki kažu jaslice imaju čak i Odžaci.
O jaslicama se priča još od 80-tih godina prošlog veka ali nikako da se izgrade. Sudeći prema odlukama nove vlasti u gradu od nastupajuće godine deo sredstava za izgradnju jaslica je već opredeljen iz sredstava samodoprinosa.
Prvi put videćemo nešto opipljivo od samodoprinosa što je u interesu budućnosti grada i građana naše varošice. Naravno nezaobilazne su i zamene azbestnih cevi vodovoda iz samodoprinosa. Nezaobilazne, zato što se one zamenjuju takođe od 80-tih godina prošlog veka, a nebrojano puta su pominjane kada se trebao izglasavati samodoprinos.
Pošto je iz tog čuvenog apatinskog samodoprinosa finansirano sve i svašta konačno je došao red na jaslice. A možda su baš one trebale biti na početku prioritet i već davno izgrađene. Pedagozi koji su pravili neku vrstu anketiranja roditelja navode da je priličan broj njih zainteresovan da svoju decu smeste u jaslice gde bi bila pod stručnim i medicinskim nadzorom.
Zaista je porazno da svi gradovi imaju jaslice osim Apatina. Valjda će se ovaj neslavan po nas podatak dementovati brže nego su se zamenjivale azbestne cevi.
KUPUSINSKI REKORD
Imamo mi još toga što je zamišljeno a nikad izgrađeno. Moj prijatelj iz Kupusine, odbornik, mi reče, kako je njegova ćerka igrala u folkloru kada se u njihovoj osnovnoj školi pompezno udarao kamen temeljac za sportsku halu. Tada je njegova ćerka bila osnovka a sada već završava srednju škole a od hale ni ić. Umesto hale korov a deca sada nemaju čak ni sportsku teren u okviru školskog dvorišta. Opštinari su odlučili da se ipak napravi školski sportski teren umesto hale jer je ona izgleda bila samo pusta želja a možda i navlaka pred izbore.
Pompezno, uz prisustvo bivšeg pokrajinskog premijera, čin postavljanja kamena temeljca sam kao novinar i sama prisusutvovala. Kupusinska deca zaista su se tada trudila da ugode visokim gostima iz Pokrajine. Od tada do sada niko više nije pominjao a kamoli posetio školu u kojoj je trebala da nikne velelepna sportska hala. I tada mi je moj prijatelj iz Kupusine, takođe rekao, nemamo mi dece da bi pravili neku raskošnu halu. I zaista, dece je sve manje, korova sve više, pa bar će onda jedan sportski teren, rešiti muke kupusinskih osnovaca i mlađih rekreativaca.
DRVA UMESTO TOPLANE
Moja prijateljica iz školskih dana dobila je stan u Bačkoj Topoli pre tridesetak godina. Zgrade u tom gradu imale su još tada daljinsko centralno grejanje. Naime toplana je i izgrađena kada su se nove zgrade počele graditi.
Dok me ona zove da prezimimo u njenom toplom stanu, sada kao penzioneri da uživamo, ja kupujem drva i ugalj. Sve me nešto to podseća da zapravo i ne živim u 21. veku.
Nažalost za mog života osuđena sam na drva i ugalj. Umesto toplane za ceo grad imamo plin za pojedince sa dubljim džepom. Jer to grejanje nije jeftino.
A šta tek da kažemo za škole koje imaju svoje prastare kotlarnice koje se svako malo moraju resetovati. Tako je i u drugim ustanovama.
SREĆNA NOVA GODINA
Šta poželeti svim vernim čitaocima osim puno zdravlja, veselja, malo više novca, posla i potomstva.
