ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ
Баш ме обрадовала информација да ће међу осам региона у Србији на мапи ђачких ексукурзија у Војводини бити и Специјални резерват природе „Горње Подунавље“ које простире на подручју Апатина и Бачког Моноштора. То значи да је овај природни бисер препознат као важно место са којим треба да се упознају ученици основних школа из целе земље.
Волела бих да грешим, али нешто из досадашње праксе, ипак морам да приметим: Село Бачки Моноштор далеко је више уложило у промоцију Горњег Подунавља но што је Апатин. „Војводинашуме“, које управљају овим резерватом природе осим појединих табли, и једне уређене информативне стазе нису се баш пуно ангажовале развојем туризма на апатинском подручју резервата. За разлику од тога, Моношторци имају много уређеније тачке, којима би могле да се крећу едукативне екскурзије. Због тога и бојазан да ће се оне завршавати посетом Бачком Моноштору а не Апатину. Зашто је тако питајте „Војводинашуме“. А доста тога је и до становништва. Моношторци су отврили многе приватне куће за смештај, у амбијенту традиције, не само презентације природе, већ и традиционалне кухиње, старих заната, и свега осталог што се подразумева крај Дунава. Нажалост, сви смо заједно почели да препознајемо резерват природе, тачно 2.000-те године, али док су они напредовали ми смо тапкали. Па тако ни ђаци из Апатина, осим ретких који су преко својих учитељица ентузијаста, ни не знају у ком окружењу живе. И не само ђаци! Зато нека се убудуће ангажују како „Војводинашуме“ тако и наше школе у правцу да излети у Горње Подунавље постану редовна и обавезна пракса, а не спорадичне посете, остварене једино ангажовањем појединих просветара. Почнимо да ценимо оно што нам природа даје!
МУЗЕЈИ
Дан музеја у Апатину ће се обележити отварањем врата црквеног музеја у здању Срца Исусовог, са бројним екпонатима, различитог типа, од старих књига, до одежда и делова сакралних споменика, до баштине Јевреја у апатинској Синагоги по први пут. Ето, и овде су само поједници заслужни, што ће се Ноћ музеја, обележити на ова два места. Све док организовано и синхронизовано цела заједница не стане, па и препозна, културне вредности које град поседује. И у овом случају, као и нареченом о Горњем Подунављу, више знају странци, него наше локално становништво.
ШТРАЈK
У дугој новинарској каријери писала сам о скоро свим штрајковима који су вођени у Апатину, осим о овом последњем виљушкариста. Штрајкова је посебно је било у време пост приватизације и гашења бројних апатинских фирми. Резултат је поразан кад се сумира и присети: Ниједан штрајк није донео нажалост позитиван исход за раднике. Зато сам прилично сумњичава према штрајковима као облику борбе радника са приватним па и државним послодавцима. Kритична маса не може се постићи јер се запослени једноставно боје губитка посла. А код нас кад изгубиш један посао не може се баш наћи други, посебно кад је плаћен изнад минималца. Зато писање о штрајковима, осим атрактивности за медије, не значи готово ништа.
НОЛЕ
Матс Виландер, прослављени шведски тенисер и сада коментатор Еуроспорта, приликом боравка у Београду приметио да у главном граду готово нема билборда на којима је наш Новак Ђоковић. А ми га стално нешто истичемо ка наш национални понос! Ето, и то не знамо да ценимо.
Аутор-Софија Пуалић-Шперо
