BOLNICA
Somboraska bolnica prema kojoj gravitira oko 200 hiljada građana Zapadnobačkog okruga protekle tri decenije rapidno je propadala. Poznati su golubovi sa svojim izmetom na terasama novog „dela“ bolnice, sunce koje neizdrživo peče kroz velika stakla, koja je gotovo nemoguće održavati, jer je ceo kompleks naopako projektovan. Dalje enetrijer i eksterijer starog dela ove ustanove koja ima dugu tradiciju, ali izgleda nikome nije stalo do nje. Da ne pričamo o Psihijatriji na Apatinskom putu, gde nema elemntarnih uslova za tamošnje teške bolesnike.
Sećam se da sam čula priče lekara koji su radili u toj bolnici za vreme rata dvedesetih. Dolazili su tu svi pacijenti-ranjenici sa obližnjeg ratišta u Baranji. Lekari su danonćno dežurali, operisali, lečili. Bila je to na neki način ratna bolnica. Posle rata umesto da zaslugama osoblja ova bolnica procvata one se sve više urušavala.
I šta se desilo. Svih ovih godina posle čini se da se ulagalo u sve bolnice diljem zemlje osim u ovo našu somborsku. Tu i tamo neko opremanje, ali bez značajnijeg generalnog uređenja.
Sadašnje rukovodstvo na čelu sa našim Apatincem, na sve načine pokušava da obezbedi sredstva od Republike, Pokrajine, raznih fondacija. Ide teško. Nema para na ovim adresama dovoljno. U najavi su neke rekonstrukcije, rade se projekti. U interesu svih nas sa ovog područja bilo bi poželjno, makar, korak po korak, da se bar goruća pitanja reše.
ŠOK PREVOZ
Vraćajući se sa ekskurzije roditelji klinaca petog razreda imali su nekoliko šokova. Tako mi jedan od roditelja priča kako nije strašno što se autobus usput pokvario pa se dosta kasnilo sa dolaskom dece. Veći šok je bio što se dotični autobus dolazeći u Apatin nije parkirao na zgodnom mestu kod hale ili na početku ulice Svetog Save gde je na parkingu bilo mesta nego nasred puta. Ni sa leve ni sa desne strane kod hale. Nastala gužva. Roditelji u 11, 30 časova, dakle u ponoć, trče prema deci da ih slučajno neki auto ne zakači jer saobraćaj nije bio zaustavljen.
Uvek sam se pitala kako škole biraju prevoznike. Pitam se i sad kada je koliko se sećam bilo striktno naređeno da svi autobusi za ekskurzije moraju biti tehnički tip-top. Ovaje se em kvario na putu, em na opasnom mestu iskrcavao decu. Kako rekoh, oko ponoći.
KUČIĆI U KONTEJNERU
Sve je više pobornika zaštite životinja, posebno domaćih. Što njih više to više i beskrupuloznih vlasnika pasa. Tek, u kontejerneru kod Vodotornja, žena u džaku našla pet malih kučića koji su još bili živi. Angažovala rodbinu da ih svi zajedno spasu. Uspeli dobri ljudi da ih održe u životu. Sada im treba Dom.
Šta je sa nehumanim vlasnicima koji kučiće drže koliko im trebaju a onda ih na brutalan način bace u kontejner.
Imate li predloga kako da se kazne? Pošaljite predlog!
TROVANJE
Slična je i ova priča prethodnoj. U pravu je naša sugrađanka Jelena Studen-Vojvodić kada je komentarisala slučaj iz „esova“ gde je jedna stanarka bacala otrov na travnatu livadicu uništavajući zelenu površinu. Znate li ijedan slučaj u Apatinu gde je neko kažnjen zbog narušavanja okoliša, bilo sečom drveća koje je javno a ne njihovo, bilo ovim potonjim primerom?
