Бројна оглодана и срушена стабла у “Харчашком” каналу указују на то да су се две породице даброва од укупно 40 колико их је евидентирано у резервату “Горње Подунавље” успешно одомаћиле. Први примерак дабра код Апатина забележен је 2004. године, и то два века након што је последњи примерак ове врсте виђен на овом подручју.
Његов долазак сведочи о квалитету станишта и повољним еколошким условима за његов боравак.
Иако многи мисле да стабла руши како би прикупио материјал за изградњу бране, истина једа тако долази до „високих и сочних гранчица и лишћа”, посебно током зиме кадае се још храни и кором дрвета, док су лети на менију зељасте биљке које расту у води или на обали.
Овај биљојед је добар грађевинац, али бране не подиже по сваку цену, већ само када је вода плића од једног метра. Брану прави од грања и блата која је толико квалитетна да држи такозвано даброво језеро, довољно дубоко да би могао да плива и зарони, што је уобичајени механизам одбране када га нападну крупнији предатори.
Дабар се може означити и инжењерском врстом јер је једна од ретких животиња која може сама себи да изгради или побољша станиште које је населила, а ту способност већина нема.
Дабар је надалеко познат и по снажним секутићима којима обара дрвеће. Има здепасто тело, снажно развијену главу и оштре канџе за копање на предњим и задњим ногама – где су и пловне кожице.
Заштитни знак дабра је широк и пљоснат реп који може да буде дуг 30, а широк 20 центиметара код одраслих јединки.Он дабру служи као кормило . Висину коју може да развије у плећима је 40, 50 центиметара и из скровишта на обали излази углавном ноћу.
Посно месо и секрет за парфем
Један од разлога ишчезавања европског дабра из Србије је био губитак станишта, али је по мишљењу стручњака ипак пресудило изловљавање. Сироти глодар је ловљен због крзна, меса и касторијалних жлезда. Његово крзно је, као и код већине животиња које живе и на копну и у води, важило за изузетно квалитетан материјал јер је „непромочиво и добар термоизолатор”.Месо дабра је такође пре неколико стотина година било на цени. Још један од разлог због којих је дабар ловљен биле су касторијалне жлезде од чијег секрета су прављени парфеми, миришљава уља, купке и остало.
Строго заштићена врста
На основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива европски дабар спада у строго заштићене врсте. Закон о заштити природе прописује низ забрана по овом питању – од хватања, држања и убијања строго заштићених врста, преко уништавања легла и њихових станишта, до трговине, држања и узгајања ових врста, којима припада и европски дабар. На основу одредаба Правилника о одштетном ценовнику за утврђивање висине накнаде штете проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене и заштићене дивље врсте, висина накнаде за штету нанету појединачним примерцима дабра износи 120.000 динара.
