ГРАЂЕВИНСКОМ СЕКТОРУ У СРБИЈИ НЕДОСТАЈЕ 30.000 РАДНИКА, ПЛАТЕ ВАРИОЦА ДОСТИГЛЕ 2.500 ЕВРА

APATIN EKONOMIJA VESTI

Одлазак грађана Србије у иностранство због бољих услова на радном месту траје већ годинама, а последице тога у нашој земљи све су видљивије.

Осим што се смањује број становника јер се много оних који су отишли неће вратити или то бар неће урадити у добу када су радно способни, што је још извесније за њихову децу, недостатак радника одређених струка постаје алармантан. Недостају многе, међу којима су и возачи, кувари, фризери… али је мањак квалитетних и искусних грађевинских радника огроман, чиме се став да је тешко наћи доброг мајстора мења у то да је добог мајстора све теже наћи.

– Србији недостаје читава занатска елита, што посебно погађа грађевински сектор који је ослоњен на чак 50 индустријских грана, а тренутно у грађевинској оперативи недостаје око 30.000 радника различитих профила – од мајстора до инжењера – каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије. – Међу њима су тесари, армирачи, зидари, столари… али и електроинсталатери, машински инсталатери, високотехнолошки мајстори…

Родић указује и на то да ће, уколико они наставе да одлазе у иностранство, постојеће системе бити веома тешко одржавати.
Недостаје 30.000 грађевинских радника различитих профила

– Квалитетни и искусни грађевински радници потребни су и важни не само због нових послова већ и због одржавања постојеће инфраструктуре, енегетских објеката, хотела, зграда… Доћи ћемо у ситуацију да неће имати ко да их одржава јер се већ сада за одређне услуге чека и до годину – каже Родић.

Указујући на то да недостатак грађевинских радника постоји већ дуго, због чега су се многи одлучили за доквалификацију и обуку за неку од струка које се траже, Родић наглашава да и они који се одлуче на тај корак одмах након стицања стручног знања и савладавања одређених техника и вештина у послу одлазе у иностранство. А тамо посла има јер, како каже, струке које недостају Србији веома су тражене и практично би око 100.000 грађевинских радника одмах могло да се запосли у земљама Западне Европе.

– Мотив за одлазак су зараде, које су у земљама у које радници одлазе далеко веће него код нас и извесно је да нећемо моћи да их задржимо у Србији с платама које се нуде искусним, квалитетним и квалификованим радницима у грађевинарству. Зараде у грађевинарству код нас су мале, а један од разлога за то је и то што домаће грађевинске фирме немају статус главног извођача, што значи и већи прилив новца, што би омогућило да плате буду више. Да је тако, потврђује и то што, рецимо, висококвалификовани монтери електро и машинске струке, као и руковаоци грађевинских машина месечно зарађују и више од 200.000 динара, али их и даље нема – истиче Родић.
Зараде варилаца од 35.000 динара па до чак 2.500 евра

Последњих неколико месеци у Србији је било добро знати заваривати: то занимање било је веома тражено, а много се причало о зарадама варилаца, које су достизале неколико хиљада евра. На основу огласа које објављују послодавци на сајту послови.инфостуд.цом, каже пи-ар менаџер „Инфостуда” Милош Турински, зараде варилаца су у распону од 35.000 динара па до чак 2.500 евра, а могло би се рећи да је просечна зарада око 70.000 динара.

– До разлике у висини примања долази из неколико разлога, а на то пре свега утичу стручност, искуство и знање у методама заваривања, као и то да ли је рад за стално или на одређено време, током израде пројекта – каже Турински. – Прошле године је на на нашем сајту било расписано 130 огласа за завариваче, а просечно се по огласу јавило 11 кандидата. Иако послодавци ретко у огласу истичу висину примања, има их који то раде, па се, у зависности од те информације, дешавало да се за посао заваривача на оглас јави и 100 потенцијалних радника, али је било и огласа на које се нико није јавио.

Он указује на то да је тешко је надоместити квалитетну радну снагу и да је приметно да у Србију долазе радници из Македоније, Албаније… По његовим речима, неопходно је да се подмлади занатски кадар, а решење за то би могло бити дуално образовање.

– Старосна структура радника у грађевинском сектору није добра јер су стари углавном више од 50 година и ако се нешто не предузме, само ће се погоршавати, па је неопходна смена генерација. Нажалост, интересовање младих људи за неку од недостајућих струка у грађевинарству готово да не постоји иако примања сада нису више мала и за неке послове дневнице су скочиле и на 100 евра – каже Родић.

Д. Млађеновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.