Генерација Гимназије која је матурирала пре 47 година деценијама прославе организује у природи на Малом Петровом Салашу, код бање Јунаковић, окружена шумом, потоком, и стотинама животиња од морки, патака, гусака, до коза, мангулица, магарца, далеко од градске вреве. И тако годинама они одржавају неку „тајну везу“ са природом, али, и са домаћим специјалитетима, да се не лажемо, мада би у овим годинама требали бити вегетаријанци. Ха,ха, ха…
Домаћин Петар Перо-Рашета, из године у годину се труди да изненади своју генерацију, те је тако ове године приредио месо од магулице у специјалној пеки, коју смо назвали Пантелија, по „Маратонцима…“, козји сир са роштиља, ракија виновача, која се пече од процеђеног вина у казану специјалном методом, а после стајања у буради након годину дана постаје вињак… Мало ли је? Риба и роштиљ већ традиционалан мени. Музика из шездесетих година, страна, а онда ред изворне народне, Од Мите бекрије, Врањанке, Македонског девојчета, до Зумбул цвећа…
Без Лујзиних и Гоцин колача ништа. Вука заводи ред и дисциплину држи кухињу под контролом, Соња и Софија, причају о њеним најновијим путовањима у Латинску Америку, Зорка се одмара од свакодневне стрке, а мушки део, обећава да ће идуће године преузети организацију од жена, како би се коначно у овој генерацији прекинуо матријархат. Фале нам они којих више нема, као и други попут Јага и Теодоре, које су ову годину морале да прескоче.
Перина еколошка оаза је заштитни знак његове и наше генерације. Нека тако остане што је дуже могуће.
С.П.Ш.
