У оквиру серијала Радија Дунав “Препознај заштити пријави”, гост је био др Милан Зобеница, неуропсихијатар, који је указао да је насиље над децом у порасту, уз појаву нових облика попут сајбер насиља, али и упорност традиционалних форми физичког, емоционалног и социјалног злостављања.
Емисија је подсетила да су кључни партнери у заштити дечјих права Центар за социјални рад, здравствене установе, полиција и школе, те позвала ученике, наставнике и родитеље да се активно укључе у превенцију.
Др Зобеница је нагласио да се насиљем не може назвати свака туча међу вршњацима, већ ситуације у којима постоји неравноправан однос, понављање и намерно наношење штете. Посебно је истакао мање видљиво, али подједнако штетно психолошко насиље, које код деце може оставити дуготрајне последице на самопоуздање и развој личности. Према његовим речима, последице трауме у развојном периоду често се испољавају као анксиозност, поремећаји сна, пад концентрације и расположења, па чак и симптоми налик АДХД понашању.
Говорећи о сајбер насиљу, доктор је упозорио на уцене и злоупотребе садржаја са телефона које жртве из страха или стида не пријављују. Зато је, како истиче, неопходно да школа, здравствени систем и социјалне службе буду блиско повезани, а да родитељи и наставници препознају ране знакове узнемирености и промене у понашању детета.
Посебан акценат стављен је на улогу породице. У дисфункционалним породицама деца често трпе индиректно насиље посматрајући конфликте одраслих, што оставља дубоке трагове. Др Зобеница је подсетио да деца неретко преузимају кривицу на себе и због тога остају без подршке. Зато је благовремена пријава и повезивање свих служби од пресудног значаја. Како је сликовито рекао гост емисије, ланац је јак колико му је јака најслабија карика, па свака институција и сваки одрасли морају преузети свој део одговорности.
Иако у региону постоји добра организација социјалних служби, и даље недостају стручњаци дечје психијатрије. Због тога се превенцији и раном препознавању мора посветити још више пажње, а подршка жртвама и њиховим породицама мора бити континуирана и тимска, уз педагоге, психологе и лекаре.
