У сомборску болницу ове године уложена су значајана средства како за набавку нове опреме, тако и за инфраструктурне пројекте. Ипак, као и у већини здравствених установа у Србији, један од горућих проблема је недостатак кадра, а тренд одласка здравствених радника у иностранство се и даље повећава. О свему овоме, али и о другим проблемима који муче сомборско здравство и пацијенте, разговарали смо са др Драганом Растовићем, в. д. директором Опште болнице Сомбор.
Колико лекара и медицинског особља недостаје сомборској болници и да ли је настављен тренд одлазака медицинских радника у иностранство?
– Имајући у виду норматив кадра одређен правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама, Општој болници Сомбор тренутно недостаје 22 доктора медицине – специјалиста. При томе треба имати у виду да ће у наредних годину дана још шест лекара специјалиста отићи у пензију по сили закона, па тако долазимо на број од 28 недостајућих доктора медицине – специјалиста. Актуелним кадровским планом за Општу болницу Сомбор, који је донело Министарство здравља, планирано је да максимално 187 лекара Опште болнице Сомбор обавља послове пружања здравствене заштите за потребе обавезног здравственог осигурања, и њихове плате може да финансира Републички фонд за здравствено осигурање, на основу закљученог уговора. Када се то има у виду, тренутно недостаје пет доктора медицине – специјалиста. Тај недостатак делимично премошћавамо пријемом на одређено време доктора медицине – тзв. „секундараца“ до броја одређеног кадровским планом. Реалне потребе за овим профилом су још веће пошто је осетан недостатак лекарског кадра на примарном нивоу у домовима здравља на територији Западнобачког округа, што се последично одражава кроз већу оптерећеност лекара наше установе. Пријем лекара на одређено време преко броја одређеног кадровским планом тренутно није могуће, јер би за финансирање њихових плата било потребно одвојити средства из сопствених извора, којих немамо довољно. Када су у питању медицинске сестре и здравствени техничари ситуација је још алармантнија. У односу на нормативе недостају нам 84 медицинске сестре, односно здравствени техничари – углавном медицинске сестре општег смера, али и радиолошки техничари. Са друге стране, у односу на актуелни кадровски план тренутно нам недостаје 24 здравствена техничара са средњим и вишим, односно високим струковним образовањем, који се могу финансирати из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање. Овај недостатак такође надомешћујемо пријемом ових профила у радни однос на одређено време до броја одређеног кадровским планом. Што се тиче одласка медицинских радника у иностранство, приметан је тренд благог пораста, углавном одласка медицинских сестара општег смера – за 13,8 посто у 2017. у односу на 2016. годину, за 15,15 посто у 2018. у односу на 2017. годину, али се дешава да се и запослени враћају назад на рад у Општу болницу Сомбор.
ФАЛЕ ХИРУРЗИ, РАДИОЛОЗИ, ИНТЕРНИСТИ…
Којих специјалиста у сомборској болници уопште нема и да ли постоји начин да се овакво стање промени?
– Од специјалистичког кадра највише нам недостају специјалисти опште хирургије, анестезиологије и реаниматологије, радиологије и психијатрије, а немамо специјалиста максилофацијалне хирургије, пластичне и реконструктивне хирургије, дечје неурологије и психијатрије и микробиологије. Отварањем ангио-сале још је уочљивији недостатак специјалиста интерне медицине – субспецијалиста кардиологије, који би се упутили на едукацију за рад у катетеризационој лабораторији. Старосна структура запослених лекара специјалиста постаје забрињавајућа – 31,32 посто лекара је старије од 55 година, што значи да ћемо у наредних 10 година остати скоро без трећине лекара – специјалиста. У мањој мери недостају специјалисти скоро свих осталих грана медицине.
Сомборска болница је у августу расписала конкурс за специјализације. Колико је лекара отишло на специјалистичке студије и који су то специјалисти?
– Тренутно се 39 лекара налази на специјализацији из скоро свих грана медицине које покрива Општа болница Сомбор. За септембарско – октобарски уписни рок смо прибавили сагласност Министарства здравља на свих девет одобрених специјализација и две уже специјализације, и у току је упис свих 11 младих доктора медицине на одговорајуће студијске програме. У мартовско-априлском уписном року ове године на специјалистичке студије је уписано још шест лекара, што све заједно чини 17 лекара који су у 2018. години наставили усавршавања на медицинским факултетима и клиникама ради стицања специјалистичких и уже специјалистичких знања. На име тога ћемо за 4-5 година моћи да рачунамо на нове специјалисте из интерне медицине, од којих ће двоје покривати потребе Интерног одељења, а двоје потребе Одељења за плућне болести. Такође, добићемо и по једног новог специјалисту опште хирургије, урологије, психијатрије, радиологије и физикалне медицине и рехабилитације. Још двоје лекара специјалиста је упућено на ужу специјализацију из кардиологије, односно неонатологије.
НОВА ОПРЕМА
Ове године је болница добила и неколико нових дијагностичких апарата. Да ли су смањене листе чекања и колико се у просеку чека на прегледе?
– Набављена опрема и опрема која је у процесу набавке не користи се само за дијагностичке процедуре, већ и за куративне – терапеутске процедуре, као и за побољшање нивоа здравствене услуге наше установе. Општа болница Сомбор је 9. јула добила на Интерном одељењу нови колоноскоп, раније нови гастроскоп. Стари колоноскоп је био у квару од новембра 2017. године и до момента добијања колоноскопа број пацијената на листи чекања се повећао на 520 пацијената, без пацијената из домова здравља, којима се кроз организовани скрининг заказује преглед на месечном нивоу. Од петог месеца због квара колоноскопа на Одељењу хирургије сви су пацијенти упућивани на Интерно одељење и то је један од разлога за повећање листе, јер је једно време радио само један тим за колоноскопију. Од 9. јула до данас је урађено 482 услуге колоноскопије, чиме је смањена листа чекања и тренутно на листи чекања има 240 пацијената, а чека се у просеку пет и по месеци. Свакако нам је намера да у наредном периоду, с обзиром на то да је и Хируршко одељење у току прошле недеље добило нови колоноскоп и нови гастроскоп, смањимо листу чекања на најмањи могући ниво. У току ове године средствима добијеним по конкурсу Покрајинског секретаријата за здравство набављен је по први пут потпуно нови 16-слајсни ЦТ апарат марке „Сименс“ и у току је реновирање и адаптација простора за смештај ЦТ апарата, те се надамо да ће у скорије време листе чекања на прегледе на ЦТ апарату бити далеко мање.
МУКЕ ПО ЛИСТАМА
– Што се тиче гастроскопских прегледа Интерног одељења, на листи чекања има 104 пацијента, што је до два месеца чекања. Одељење хирургије је било пет месеци без колоноскопа, а за гастроскопије нема листе чекања јер се сви пацијенти прегледају у року од 20 дана. Од 15. новембра прошле године, када је почела са радом ангио-сала, до данас је урађено 247 коронарографија. Треунтно је на листи чекања 105 пацијената, од којих 17 на чекању до 30 дана, а остали преко 30 дана. На Одељењу ортопедије био је застој у набавци бесцементних протеза у периоду јануар-фебруар и септембар, тако да је време чекања око 6-7 месеци. У току године у просеку је увек око 70-80 пацијената на листи чекања, а проблем је и недостатак специјалиста анестезиологије, тако да операциона сала ортопедије не ради четвртком. Тренутно на одељењу има 107 пацијената на листи чекања за замену протезе кука. На Очном одељењу тренутно има 158 пацијената на листи чекања. У просеку се на операцију чека 240 дана. У текућој години било је застоја у оперативном програму операције катаракте због недостатка оперативног материјала – сочива и квара апарата у априлу. У РТГ служби на РТГ снимања чека се свега 7 дана, ултразвук: доплер 356 пацијената (184 пацијената доњих екстремитета и 182 пацијента на листи за доплер каротида) и око 60 дана чекања. На УЗ абдомена, дојке, врата регионалних лимфних жлезда се чека 14 дана. На ЦТ апарату тренутно имамо 118 пацијената на листи чекања са просечним чекањем око 60 дана. Разлози великих листа чекања у РТГ служби су недостатак специјалиста радиолога, РТГ техничара, застарелост и чести кварови опреме, а ту се пре свега мисли на ултразвучне апарате.
