Српска православна црква и верници данас славе Цвети, дан када је Исус Христ свечано ушао у свети град Јерусалим.
Цвети увек падају у недељу, дан након Лазареве суботе (Врбице), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Ускрс.
Установљен је у Јерусалиму крајем IV века као успомена на последњи, царски и свечани улазак Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету. Том приликом народ га је, чувши глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног, дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама цвеће и палмино лишће.
У Србији су Цвети и историјски празник. На Цветну недељу 1815. године војвода Милош Обреновић подигао је у Такову Други српски устанак, против османлијске власти.
Обичај је да дан почне умивањем водом у коју су на Врбицу потопљени цветови као би укућани били румени и здрави. На Цвети е бере цвеће, али се не уноси у кућу, него се оставља у дворишту у посуди са водом.
Некада се на Цвети цео дан млади шетали окићени цвећем. Момци су правили букете за девојке, а сваки цвет имао је своје значење.
Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег.
