Аутизам је неуробиолошки развојни поремећај који се најчешће манифестује унутар у прве три године живота. Овај поремећај се јавља у периоду када дете постаје свесно своје околине и самог себе.
Број деце с дијагнозом аутизма је у сталном порасту. Дефиниција аутизма се знатно проширила, тако да данас аутизмом често називамо и стања која раније нису била дијагностификована као аутизам.
Деведесетих година прошлог века се сматрало како је аутизам поремећај који узрокују емотивне сметње целе породице. У буквалном преводу би то значило да дете није стекло никакву социјалну интеракцију или се повукло у себе пре него што је настала било каква социјална интеракција.
У новије време прошириле су се разне популарне теорије које доводе аутизам у везу са вакцинацијом. Међутим, то је немогуће са сигурношћу потврдити будући да постоје случајеви деце која нису вакцинисана у ранијој доби, а свеједно пате од неког поремећаја аутистичног спектра.
Нека деца а аутизмом имају проширене мождане коморе, нека имају хиперплазију вермиса малог мозга, док друга имају поремећаје језгра можданог стабла. Зато можемо са сигурношћу рећи да се ради и о поремећају грађе и функције мозга.
До данас није у потпуности јасно шта је узрок развоју аутизма. Због чега се аутизам јавља већ у првим месецима живота и зашто се деца која су се сасвим лепо развијала изненада повлаче у нама непознат свет- остаће мисија будућих истраживања.
Први знакови аутизма код деце:
не пружа контакт очима (нпр. код храњења, али и избегава очни контакт с родитељима и другим људима у својој околини),
може показивати приврженост само једној особи нпр. мајци, оцу, сестри, брату или некој другој особи с којом се осећа сигурно (постоји могућност али није правило),
тешко навикавање на обављање нужде,
не узвраћа осмех,
не реагује на своје име или на глас блиске особе,
не прати погледом предмет који му показујете,
не користи никакве покрете за комуницирање,
не започиње мажење нити реагује на мажење,
не имитира покрете и изразе лица родитеља,
не показује интерес или срећу при интеракцији с другима,
неразумљив говор,
једнак однос према људима, животињама и стварима- дете које пати од аутизма једнако перципира све пред собом и једнако се односи према свему,
не успева да оцени ситуацију- нпр. не боји се да претрчи пут препуну аутомобила, али се боји или је агресиван у простору који је за њега безопасан нпр. ливада.
Аутизам чешће захваћа дечаке него девојчице. Најбоље што можете да урадите сумњате ли на аутизам код детета је да посетите лекара. Постоје стручни тестови који могу дати детаљнију слику о томе ради ли се о аутизму или нечему другоме. Обично ће вас педијатар упутити психијатру на даљу обраду.
