ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ ОБЕЛЕЖАВА И ОПШТИНА АПАТИН

APATIN DRUŠTVO VESTI

Дан српског јединства, слободе и националне заставе, грађани Србије, али и Срби у региону ће данас обележити истицањем српске тробојке. Тим поводом на најфреквентнијим саобраћајницама, као и на многим другим местима у нашој општини истакнута је застава Србије.

Председница општине Апатин Дубравка Кораћ ће бити присутна на централној манифестацији поводом данашњег празника која се одржава у Београду.

Наиме, 15. септембра 1918. започет је пробој Солунског фронта, где је српска војска заједно са француском, касније и енглеском и у мањој мери са италијанском и грчком војском учествовала у пробоју неколико стотина километара дугом фронту који се простирао од албанске обале на Јадранском мору, па све до реке Струме. Пробоју Солунског фронта претходило је освајање Кајмакчалана две године раније. Тачније 12.09.1916. је започела офанзива српске војске против Бугара и Немаца која је трајала пуних 18 дана. Уз велике губитке, освојен је највиши врх планине Ниџе, отворена је такозвана „Капија слободе“, да би наша војска 19. новембра исте године ослободила Битољ. Због проблема на фронту који су наши савезници имали отворен на западу, даља офанзива на Солунском фронту је морала сачекати 1918. годину.

За команданта Солунског фронта изабран је француски генерал Франше д’Епере. Он је јуна 1918. одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром на коме је донета одлука да се коначно крене у пробој. Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска, као и да борбе почну средином септембра. Српска војска била је подељена у две армије – прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић. То је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца. Борбе су почеле 14. септембра артиљеријском паљбом и свих савезничких топова да би, у зору 15. септембра, у 5,30 часова, друга српска армија кренула у јуриш и то на потезу Соко–Ветерник–Добро поље. Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете.

После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен. Освојен је важан положај Соко, а 16. септембра Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, и врх Козјак, чиме је отворен пут за Тиквешку долину. Почео је продор који је одлучио исход рата. Сломљен је сваки отпор непријатеља, а онда су српски војници кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави. Вукла их је неизмерна жеља да што пре стигнемо у родни крај. Та огромна жеља водила је војнике из победе у победу тако да је, по речима Д’Епереа „српску пешадију и француска комора на коњима једва стизала”.

Колико је српска војска без обзира на стравичне губитке и албанску голготу била значајан фактор најбоље илуструју речи немачког цара Вилхелма другог. Дан након пробоја Солунског фронта Вилхелм други је послао писмо бугарском краљу у коме је дословце рекао:

„Ваше величанство, дозволили сте да 62.000 српских војника одлучи исход Првог светског рата. Срамота!“.

Председница општине Апатин Дубравка Кораћ је рекла, да је симболика истицања наше тробојке у свим крајевима где живи српски народ и у томе што су у тој војсци били Срби са свих простора некадашње Југославије, па и преко океана.

-Јуришајући у ослобађање Србије и касније ослобађајући свој народ из ропства и у другим крајевима где су Срби живели, оставили су нам у аманет да их се сећамо и величамо њихову славу. Позвала бих овом приликом све грађане општине Апатин да током дана на своје домове поставе државну или народну заставу Републике Србије, рекла је председница општине Апатин Дубравка Кораћ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.