Уочи Валентинова, 12. фебруара, у Бачком Моноштору је одржано књижевно вече посвећено Владимиру Камчевићу и свакако – љубави.
Простор библиотеке, односно Центра грађанских активности, важи за место окупљања љубитеља књиге, музике, уметности и локалне креативце. Бројне литерарне вечери, изложбе слика и фотографија, шаховске догађаје, промоције, у овом простору је током свог живота често организовао Владимир Камчевић, омиљени наставник, културни прегалац и хроничар села.
Рођен је 1935. године у Смедереву, завршио је Средњу техничку школу у Смедереву и Вишу педагошку школу у Београду, а у Бачки Моноштор долази 1963. године, када почиње да ради у Основној школи као наставник физике и хемије. Одмах се укључује у рад постојећих друштвених организација, а сам оснива шах клуб и туристичко друштво, док је суорганизатор оснивања мотонаутичког клуба, планинарског друштва, радио клуба, кајакаша. Активни је члан управе тих друштава као и одговајућих општинских савеза.
Стално је у управи ДВД, као секретар или председник, а касније почасни члан и виши ватрогасни официр. Дуго година водио је школску ватрогасну секцију. Написао је значајну Ватрогасну монографију, носилац је највећег југословенског ватрогасног одликовања. Истовремено је члан или председник клуба спортских риболоваца, основао је школску пецарошку секцију, а са одговарајућим савезом организовао предавања и такмичења. Савез омладине га предлаже за Најдражег учитеља Југославије, те је ову титулу понео 1986. године. Одласком у пензију оснива Литерарну групу, која постаје носилац културног живота у селу. На бројним књижевним и ликовним сусретима ангажује моношторско културно-уметничко друштво, тако и приликом промоције своје две књиге Моношторска лирска трагања – антологије моношторских песника и књиге Стазама памтивика, која је настала као резултат дугогодишњег истраживања моношторске историје и традиције. Годинама је обилазио домове својих ученика, фотографисао и бележио све што је традиција, позајмљивао је старе фотографије, објављивао их у Сомборским новинама (објавио преко две хиљаде чланака), а пред крај живота свакога дана је објављивао интересантне садржаје на Facebooku. Био је одборник у Скупштини Града Сомбора у два сазива, као и добитник Новембарске награде Града Сомбора. Преминуо је 2022. године.
Подсећање на све ове активности омиљеног чика Владе и његов неуморни дух прихваћено је са много емоција и по којом сузом у очима присутних.
У склопу програма читана су чувена љубавна писма, у виду шетње кроз време и простор, од Бајрона, преко Едгара Алана Поа, Виктора Игоа, до Мајаковског и Џубрана, а писма су читале: Марија Мргић, Драгана Ђапић, Маријана Шувак, Анита Ђипанов Маријановић и Зденка Митић, као дугогодишње сараднице или чланице литерарне групе. За ову прилику, приређена је изложба цртежа на тему љубави и љубавних писама, те исписима изјава љубави на различитим језицима света, за коју су се побринуле учитељице трећих и четвртог разреда- Иванка Кустурин, Лидија Маринковић и Мира Балаж са својим ђацима.
Вече су музички зачиниле чланице ЖПС „Краљице Бодрога“, у пратњи Саше и Стипана Ивакића на гитарама, изводећи популарне љубавне песме, на свој јединствени начин.
Зденка Митић
