АПАТИНСКЕ ГРАДСКЕ КУЋЕ У 18. ВЕКУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Већ на самом почетку коморске колонизације Апатина, половином 18. века, поред бројних стамбених објеката за смештај насељеничких породица, почиње израдња државних зграда (школа, црква, гостионица, месница, разни привредни објекти, итд.) међу којима током, 1751. године, и здање прве општинске куће.

Разматрање писане архивске грађе и картографских извора омогућили су прецизно убицирање овог значајног грађевинског објекта у оквиру тадашњег Апатина. Ово се примарно односи на акварелисани план града из 1771. године, где су детаљно приказани сви елементи (улице трг, мост, стамбене куће, привредни и други значајни државни објекти). Његовом анализом дошло се до чињенице да је зграда у којој је функционисала општинска администрација, била ситуирана на месту где трећа споредна улица пресеца, данашњу Пиварску (у том периоду имала је функцију главне градске комуникације). На првом углу ове раскрснице, на којој је формиран градски трг, била је зграда основне народне школе (до цркве са гробљем), на другом углу ерарска гостионица «Ка круни», на трећем (дијагонално од школе) налазио се објекат општинске куће.

Типски обрасци који су се у том периоду примењивали приликом формирања нових насеља, прописивали су концентрацију на одређеној локацији свих грађевинских објеката од виталног значаја за функционисање једног места. За разлику од црквеног објекта и жупног двора, грађених од солидног грађевинског материјала – опеке, зграда општинске куће била је саграђена од мање квалитетног, черпића (слично као школа и месница). На нивоу досадашњих истраживања, још се не могу дати прецизни одговори на бројна питања у вези њених димензија, форме основе, унутрашње диспозиције просторија, композиције фасадног платна, стилских карактеристика, итд.

Испред општинске куће биле су инсталиране справе за мучење, дереш (клупа за шибање) и калода (стуб срама), на којима су јавно, уз присуство многобројних грађана, извршаване казне. У складу са тежином прекршаја била је и форма казнених санкција, која се најчешће сводила на одређен број удараца штапом по телу, а егзекуцију је вршио професионални џелат. Поред честих крађа, један од разлога за јавно шибање било је и пушење лула на јавним местима, као и другим јасно прецизираним локацијама у насељу. Основни мотив за овакве сурове казне, налазио се у чињеници да су због коришћења лако запаљивог материјала у грађевинске сврхе (трске и сламе за покривање кровних конструкција бројних стамбених и економских објеката), пожари проузроковани пушењем, тј. варницама из лула као и приликом њиховог паљења, били константна опасност у овом периоду.

На иницијативу виших, жупанијских власти, апатински срески начелник Антон фон Несмер, издао је наређење, 1787. године, да се све справе за мучење пренесу са улице у двориште или једну од соба општинске куће. Како су справе за мучење представљале и својеврсан оријентир свим страним особама које су долазиле у Апатин, овај административни објекат се морао маркирати на неки алтернативни, такође, карактеристичан и уочљив начин. У вези са тим, срески начелник је наредио да се испред општинске куће постави дрвени стуб, висине 7 шува (дужина двеју песница са испруженим и сучељеним палчевима), на чијем је горњем делу фиксирана дрвена рука са штапом у шаци, као симбол актуелних судских органа.

Након катастрофалне поплаве, која је однела огроман део грађевинског фонда тадашњег Апатина, у склопу формирања новог урбаног језгра утврђено је место за изградњу нове општинске куће. За њену локацију одређен је угао тадашње улице Среског начелника (данашња Димитрија Туцовића) и Калваријске (данашња Светог Саве).

За реализацију овог значајног пројекта, какав је представљала њена изградња, тадашња општинска администрација је ангажовала грађевинара Јохана Козага. Поред чињенице да је Козаг био у том периоду становник Апатина, примарни разлози који су утицали на ову одлуку, били су његова изузетна стручност и висок реноме потврђен и ван граница Апатина.

Коначно. 1794. године, после интензивних грађевинских радова, Апатин је добио нову, како су је тада називали «варошку» кућу, а укупни трошкови изградње, износили су 1257 форинти и 6,5 крајцара.

Новоизграђени објекат је представљао угаону, приземну зграду, са основом формираном у облику латиничног слова Л. Оба тракта, неједнаких димензија била су бочно оријентисана на уличне регулационе линије.

Подигнут је у потпуности од квалитетног грађевинског материјала, опеке, док је висока и стрма дрвена кровна конструкција била покривена «бибер» црепом. На крову, формираном на «две воде», налазило се и неколико кровних отвора, «баџа», правоугаоне форме.

Убрзо након изградње, показало се да је објекат недовољно велик за смештај и квалитетно функционисање постојеће општинске администрације, што је резултирало покретањем иницијативе са циљем проширења његовог просторног капацитета, тј. доградње одређеног броја нових просторија.

Међутим, и поред евидентне потребе за просторним проширењем, као и почетних активности (готов грађевински план), ова идеја из непознатих разлога (највероватније финансијских), никада није реализована, а ово питање је постало хроничан проблем.

Аутор: Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.