АПАТИНСКА БИБЛИОТЕКА БОГАТИЈА ЗА 1.318 НОВИХ КЊИГА

APATIN DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA VESTI

Апатинска народна библиотека „Миодраг Борисављевић“ већ неколико недеља ради у измењеном радном времену, поштујући препоручене епидемиолошке мере. Због малог простора библиотеке и начина како су књиге у њој сложене теже је обезбедити потребно растојање међу људима. 

Од фебруара месеца није организован ниједан програм на које су грађани наше општине навикли да се одржавају у библиотеци. Једино што смо обележили је Дан библиотеке, скромним видео програмом у част 85 година од рођења Данила Киша. Наравно, то нас није спречило да се трудимо да редовно богатимо наш библиотечки фонд. Од 2017. године средства из буџета општине за набавку књига су значајно повећана што нам омогућава да у континуитету увећавамо наш фонд. Прошле године смо набавили 1.318 књига средствима из буџета, затим као поклон Министарства културе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу и у виду поклона издавача, наших чланова и грађана. Направили смо и лепу акцију са Домом за старе и пензинере Апатин и из нашег фонда обогатили њихову библиотеку са неколико стотина књига,  рекла је Бранка Вејин, директорка Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“ Апатин

БИБЛИОТЕЧКИ ФОНД ДОСТИГАО 105.000 КЊИГА

Апатинска библиотека тренутно има 105.000 књига. Према речима директорице труде се да првенствено набаве књиге за децу.

– Наша библиотека покрива књиге за децу свих узраста почевши од оних најмлађих ткз. „Библиотека бебин додир“, па до школске и тинејџерске лектире. Нама су деца до 14 година и најбољи читаоци. Посебно смо поносни на „Плаву библиотеку“ Српске књижевне задруге коју имамо од првог броја што је за сваку библиотеку похвално. То је озбиљна едиција која траје дуги низ година. Редовно набављамо стручну литературу и актуелне наслове. Ми смо друштвена библиотека, књиге су намењене свим нашим грађанима и у слободном су приступу. Прошле године смо уписали око 1500 чланова, премда не инсистирамо на томе. Код нас и људи који не плате чланарину или се не упишу могу доћи и подићи књиге, истакла је директорица Вејин.

Библиотека има три одељења у Апатину и стациониране огранке у Пригревици и Сонти. Књиге које се набављају намењене су и сеоским одељењима.

– Пригревица тренутно има 12.000 књига, а према плану изградње фонд би требао имати до 6.000 књига. Јасно је да је излагање толиког фонда књига у тако малом простору скоро немогуће па ћемо морати пронаћи адекватно решење. Оба огранка су изузетно уређена и савременом технологијом. Читаоцима је поред књига доступно 17 наслова серијских публикација као што су дневне новине и часописи, рекла је Бранка Вејин.

Народна библиотека у Апатину и стационирани огранци су својим корисницима обезбедили и бесплатан пристур интернету.

– Споменула бих да смо се 2017. године, уз помоћ општине која нам је обезбедила средства за опрему, укључили у Академску мрежу Ребулике Србије (АМРЕС). Једна од улуга АМРЕС мреже је КОБСОН – приступ великом броју научних часописа у пуном тексту, електронским књигама и базама података. Брзина интернета је 300 кб/с, дотока и повратка информација што је значајно за кориснике, додала је директорка.

У циљу растерећења простора и приступа корисника већем броју књига у Апатину је 2013. године у простору одељења за одрасле направљена је горња галерија. Но и ово није довољно да се све књиге нађу на полицама.

– Посетиоци Народне библиотеке видеће да смо ове године надоградили регале, а кренули смо и са ревизијом књижног фонда што нам је и законска обавеза. То значи да сваку књигу требамо пронаћи у инвертарној књизи, проверити у каквом је стању, предложити је за расход или је ставити у активну базу података. Од 2006. године користимо библиотечки програм ВинКс за базу података, објаснила је Бранка Вејин.

Директорка је додала да је у Дому културе велики проблем било и грејање.

– Решили смо га 2019. године тако што нам је на основу конкурса Покрајина доделила средства за котолове за обновљиве изворе – пелет. Од Покрајине смо добили 2.399.616 динара, а општина је учествовала са 1.200.000 динара са ПДВ-ом,  да би котлови били постављени. Тим пројектом није био планиран смештај пелета па је општина доделила још 450.000 динара да се пелет уредно смести, да не нарушава изглед и да буде функционалан. Ове године су буџетом предвиђена 3,5 милиона динара да се постојећа дотрајала столарија замени пвц столаријом и да се окречи уништена фасада. Тиме би заокружили радове на побољшању фунционалности и лепшем изгледу зграде у којој су наши значајни објекти: библиотека, културни центар, велика и мала сала и галерија, рекла је на крају Бранка Вејин, и изразила жељу да се сви што пре вратимо редовним посетама и активностима библиотеке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.