Апатинац Жељко Кончар (рођ. 1982.) живи и ради у Москви у Русији. Жељко је пре пар дана дошао у Србију, док су му у Русији остале деветогодишња ћерка Ања и супруга Светлана.
– Први пут сам у Москву отишао да радим као кувар 2006. године. Враћао сам се, па поново одлазио. Студирао сам у Београду и појавила се прилика да радим, да много тога новог научим и да се развијам у својој професији, што сам увек ценио и, наравно, искористио. Прошао сам цео свет од Перуа до Малезије, радио сам и у Украјини, свугде захваљујући храни. Дакле, када сам радио у Београду добио сам прилику да одем на специјализацију у рибљи ресторан у Москву и прихватио. Био сам млад кувар и мислио да све знам, то су те године. Радио сам у супер ресторану у Београду, а онда сам отишао у Москву и схватио да имам много тога још да научим, рекао је Жељко Кончар.
Жељко је супругу Светалну упознао на сајму војне опреме на Уралу у Нижњем Тагилу, где је радио.
– Обоје смо радили у кетерингу. Светлана је Рускиња, по занимању је филолог и има своју школу енглеског језика. За сада живимо у Русији и не размишљамо о одласку у Србију, али то се може променити једног дана. Светлани је овде у Апатину све лепо, природа, куће, улице, људи. Каже да је пуно лепше него у Русији, Овде је топлија клима па је наравно све зеленије и много више је топлих дана него у Москви. У Русији је 9. маја вејао снег. Да Руси живе у Србији, већ би се увелико купали. Они се купају на -40 степени, сматрају да то јача здравље, прича Кончар.
Политичке прилике је тешко избећи у разговору. Према Жељковим речима у Русији се осећа љубав према Србији, још се није одрекла Србије. Истина је да млади Руси скоро ништа не знају о Србији, али нас старији поштују. Они саосећају са нама у свим страдањима која је Србија проживела. На нама је се младим Русима представимо као пријатна туристичка дестинација, и треба на тој слици да много радимо.
У Србији се пажљиво прате дешавања у Русији и како ће се одразити на Европу. Прича се о несташицама, одласку америчких фирми са руског тла и, наравно, чека се крај рата.
– Нико не жели рат, то је јасно свакоме, и сви чекамо да се сукоб између Украјине и Русије смири што пре. Оно што није тачно су приче о несташицама. Људи нормално живе и раде у Москви. Нема несташица намирница, кашњења плата. Чуо сам да ће стране компаније затварати фирме, али руско министарство се труди да их натера да своје обавезе према запосленима испуне до краја. Нешто мало су поскупеле основне животне намирнице, али много мање него што су у Европи, тврди кувар.
Неколико дана након почетка сукоба медији су пренели да је Мекдоналдс напустио Русију а да ће то ускоро учинити и КФЦ.
– Сваки ресторан КФЦ-а ради у Русији. Било је речи да ће отићи, али оне се не поклапају увек са оним што се дешава на терену, тако да ништа од тога. ЕПЛ ради и даље и телефони су још и јефтинији него што су били. Мекдоналдс је отишао, њихови објекти су сада празни, али Русија сваком појединцу који хоће да отвори посао у брзој храни нуди бесповратне субвенције. На тај начин се планира решити навика бројних младих Руса да конзумирају брзу храну. У Русији је, тренутно, једино колабрирала ауто индустрија. На тржиште су ушли Кинези са својим аутомобилима и све их је више на путевима. И сам сам размишљао да узмем кинески ауто, али сам се ипак одлучио за јапански Мицубиши, објашњава Жељко Кончар.
Ипак, да није све као пре сукоба Русије и Украјине, потврђује његов долазак. Путовање за Србију се пре неколико недеља променило.
– Има доста Срба који живе у Москви. Једина апликација која и даље ради у Русији је Авио сајлас. Упркос санкцијама тамо можете пронаћи летове свих авио компанија из Москве. Нема директног лета за Београд него мораш све прегледати, преседати, и сада директан лет који је трајао 2 сата и 45 минута траје од 22 до 36 сати, у зависности која релација се узме, колико се преседа, колико чека на следећи лет и да ли се мора и преноћити на међустаницама. Тренутно на релацији Београд-Москва једино саобраћа Ер Србија, каже Кончар.
Тако је он пут Србије кренуо уместо авионом прво возом. Од Москве до Санкт Петербурга има 700 км и ову релацију је брзи воз прешао за четири сата. Тамо је ухватио лет за Београд и стигао у Србију за три сата. Тако је уместо 2,45 сати путовао седам, али је за њега та опција била боља од других које су тренутно у понуди.
– Најјефтинија опција је аутобусом путовати из Москве за Ригу у Летонији, па онда авионом преко Гетебурга и Осла за Београд, а цео пут траје око 23 сата. Најскупља варијанта је преко Турске, дакле, из Москве за Истанбул или Анталију где се мора преноћити да би се ухватио лет за Београд, а пут траје 25-26 сати. Имао сам срећу што сам пронашао опцију која ми је највише одговарала. У авиону за Београд је било наших људи али и пуно Руса, деловали су ми као туристи, али нисам сигуран. Распитивали су се како да живе у Србији, како да отворе банковни рачун, траже посао, смештај,
Ако су Руси спремни да дођу у Србију, а Жељко и многи други из Србије су своју срећу и породично гнездо пронашли у Русији, потврђује ли то да ова два братска народа имају многе сличности које их спајају.
– Не знам тачно, има сличности, али има и великих разлика. Ми смо гласнији од Руса. Једном приликом сам у возу ком је била страшна гужва и бука, причао са пријатељем и доживео да ме је старија госпођа опоменула да будемо тиши. Руси су заиста тихи. Пре десет година код њих је уведена забрана пушења у ресторанима, али без изузетака. Многи су се, међу њима и ја, бунили на почетку, али сада морам признати да је много лепше када са породицом седнем у ресторан и чисто је и мирисно, без дуванског дима. Навикао сам се брже него што сам мислио да хоћу. То је само навика од које се није тешко решити, каже с осмехом кувар Жељко Кончар.
Ова наша птица селица, Апатинац а опет Московљанин, провешће неко време у родној Србији, па ће, када дође време, вратити се у Русију. Тамо где је породица тамо му је дом, кућа, топлина и срећа. Баш као и осталима расутима по свету. Срце воли Србију, али породично гнездо чини човека испуњеног.
М.В/А.Д
