АПАТИН ЋЕ ДОБИТИ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКУ ИНСТИТУЦИЈУ ЗА ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

APATIN KULTURA VESTI


Апатинац Борис Машић неуморно већ три деценије ради на очувању културне баштине Немаца, али и других народа, који су некада живели на територији општине Апатин и који су својим радом, животима или богатством утицали на његову прошлост. Као председник Удружења Немаца „Адам Беренц“ у цркви „Срце Исусово“ припрема просторије за будућу научно-истраживачку институцију са циљем очувања културне баштине народа са ових простора. Средства за овај подухват обезбедиће немачка фондација БМИ. Заједнички циљ је да се велики део књига, архивске грађе и периодике коју је Удружење до сада сакупило обради, дигитализује, сачува и изнесе на светло дана, те тако буде доступно научним радницима и посетиоцима.

-Удружење „Адам Беренц“ већ својим настајањем имао је за један од главних циљева очување културне баштине Немаца са ових простора, али и осталих народа који су на овим просторима живели или живе. Пуно радимо на томе да немачку културну баштину која је сада веома угрожена сачувамо док још можемо за будућа покољења. Сакупљамо све оно што су Немци оставили и што се може наћи по бившим немачким насељима, црквама или кућама у окружењу. У протеклих двадесет година сакупили смо огромну збирку књига, архивске грађе, уметнина, етнолошке, историјске и друге грађе, која је до те мере нарасла да не можемо адекватно да је чувамо. Поднели смо захтев немачкој фондацији „БМИ“ са циљем да велики део књига, архивске грађе и периодике обрадимо и сачувамо. Ради се о великој збирци књига из периода од 1550. године до данас. Овде има неколико књига које ће, по својој старости, ући на листу Светске културне баштине, што је за Апатин веома значајно. На тај начин желимо да презентујемо и ову велику библиотеку. Намеравамо да направимо сајт где ће све књиге бити доступне.


-Надам се да је ово почетак стварања научнo истраживачке институције која ће се бавити културом, историјом, религијом кроз различите аспекте и да ће сви бити задовољни због тога, каже Борис Машић.
Од 2001. године читав простор доње цркве и парохије „Срце Исусово“ се користи за чување прикупљене грађе. Тренутно Удружење ради на сређивању просторија да би омогућили научницима и истраживачима да у њима раде.

Захваљујући овој донацији бићемо опремљени најсавременијом техничком уређајима које ћемо моћи ставити на услугу и свим потенцијалним истраживачима, нагласио је Машић.

Машић и Удружење „Адам Беренц“ помажу у реализовању идеје да Апатин има историјски музеј. Ово је одувек била идеја и сада када је на прагу да се оствари спремни су да део материјала дају општини Апатин.

Грађани нам доносе многе ствари за које мисле да вреде и да их треба сачувати у музеју. Имамо пуно материјала, приватних збирки и колекција, који се тичу развоја Апатина. Ту је грађа из различите области историје града, етнологије, уметности, приватне колекције намештаја и уметнина. Ми ту грађу сређујемо тако да ће се један њен део моћи пренети у будући музеј и постати део његове поставке, али и будуће библиотеке или неких институција које ће се развијати око музеја, објаснио је Борис Машић.


У свом настојању да сачува трагове постојања свих људи који су овде живели и спречи да се они забораве, Борис Машић је у Синагоги поставио таблу са списком имена чланова јеврејских породица које су настрадале у Другом светском рату.

-Већ дуже времена се бавим јеврејском културном баштином, и тренутно састављам списак свих Јевреја који су живели у Апатину. Прикупљам сваки траг о појединачном човеку али и породицама, да сачувамо успомену на њихово постојање и живот у Апатину. Јевреји су популација која је нетрагом нестала из Апатина. Разлог томе је што је у априлу 1944. године комплетна јеврејска популација из Апатина одведена у концентрациони логор у Аушвиц и сви су тамо страдали. Покушавамо да установимо не само имена свих Јевреја који су страдали у холокаусту него и имена свих оних који су живели у Апатину. До сада сам успео да пронађем неких тридесет имена, и претпостављам да је то половина људи јеврејског порекла који су живели у граду и страдали у холокаусту. Из тог разлога поставили смо плочу са њиховим именима у Синагоги. Сматрам да они припадају историји овог града. Не смемо да заборавимо њихов допринос у изградњи Апатина ни да прећутимо њихово страдање 1944. године. Имам идеју да се испред сваке куће где су Јевреји живели постави ткз. „камен спотицања“. То су бронзане коцке које се уграђују по целој Европи исперед њихових кућа или зграда и на којима су уписана имена свих чланова породице. Баш зато што су постављени на тлу названи су „камени спотцања“ да се свако ко туда прође „спотакне“ о њих, обрати пажњу и прочита њихова имена. На тај начин живи и успомена на њихово постојање, каже Борис Машић.

Пун ентузијазма и идеја, Машић наставља борбу за право на сећања сваког човека који некада живео у нашој општини у име оних којих више нема, а све за боље сутра, јер човек без прошлости не може градити ни будућност.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.