За ИПАРД-3 моћи ће да конкуришу и локалне самоуправе за изградњу путева, канализација и друге пратеће инфраструктуре..
Србија је прва држава у региону која је припремила програм за конкурисање за ИПАРД-3 Европски претприступни фонд у периоду од 2021. до 2027. године.
Према информацијама из Министарства пољопривреде, програм је завршен уз поштовање упутстава Европске комисије и сада предстоји да Брисел у наредном периоду одобри коришћење овог фонда.
Како је објављено у последњој публикацији „ИПАРД на длану”, Србија се одлучила за спровођење седам мера у оквиру ИПАРД-3 програма, а на основу сета од 13 мера које је ЕК ставила на располагање државама кандидатима за чланство у ЕУ. Новина у односу на актуелни ИПАРД-2 програм јесте мера шест, односно инвестиције у руралну јавну инфраструктуру. У сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО) урађена је експертска анализа која показује да је у Србији инфраструктура у насељима у руралним подручјима у знатно лошијем стању у односу на градска насеља. Као значајни проблеми у руралним подручјима истичу се квалитет и количина испоручене воде, велики број домаћинстава без прикључка на јавни канализациони систем, третман отпадних вода, сакупљање отпада, неразвијена мрежа локалних путева или неадекватно одржавање постојећих. Још није познато на колико новца из фонда за рурални развој ће наша држава моћи да рачуна.
У Министарству пољопривреде нагласили су да је реч о можда и најважнијем фонду за јачање села и подршку онима који у њему живе. Новац ће бити коришћен за изградњу путева, канализација и друге пратеће инфраструктуре, неопходне да би се оснажило село.
– Локалне самоуправе ће моћи да подносу захтеве и очекују повраћај сто одсто прихватљивих трошкова инвестиције. Самим тим ће и лакше моћи у старту да обезбеде новац. Радови неће бити започињани све док пројекти не буду били одобрени – наводе из Министарства пољопривреде.
Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Србији приликом недавног састанка са министром пољопривреде Браниславом Недимовићем нагласио је да Србија има позитивне резултате када је реч о приступу новим средствима из фондова ЕУ и охрабрио нашу државу да у потпуности и брзо искористи новац у оквиру фонда ИПАРД-2.
Србија са Европском унијом остварује 75 одсто укупне пољопривредне трговинске размене, а прошле године извоз српског аграра достигао је готово две милијарде евра.
Како би унапредили спровођење актуелног ИПАРД-2 програма, недавно је закључком владе о усвајању измена и допуна споразума између Србије и Европске комисије, корисницима ИПАРД подстицаја омогућено авансно плаћање у износу до 50 одсто одобрене инвестиције. То је иницирало почетак рада на изради нацрта закона о изменама и допунама Закона о пољопривреди и руралном развоју.
Потенцијални ИПАРД корисници до сада су морали да обезбеде пун износ за финансирање планираних инвестиција. Увођењем авансног плаћања биће обезбеђен знатан износ финансијских средстава за реализацију одобрене инвестиције. Очекује се да ће ова измена убрзати повлачење новца из европског претприступног фонда. Према најавама, изменом закона биће прописана обавезна и потпуна документације приликом подношења захтева за ИПАРД подстицаје, чиме би се знатно смањило време обраде захтева.
