Социјализација осуђеника кроз уметност
Из 26 осуђеника из 14 затворских установа из целе Србије учествовало је на овогдишњој јединстевној у свету сликарској колонији у КПЗ Сомбор. По традицији уз затворенике на колонији су учествовали и академски сликари.
А зеленилу салаша Казнено поправног завода осуђеници су имали прилику да покажу своја аматерска занимања за уметност сликања, дубореза, вајања, клесања камена. За Мирослава Шпљарића,. из Бачке Паланке ова колонија је јединствени ограничен простор у коме његова љубав прам фреско сликарству може доћи до изражаја.-Ово ми није једино учешће на колонији и сваке године са нестрпљењем очекујем њено одржавање. Док сам био на слободи осликавао сам цркве тако да ми је та љубав према фрескама остала а сада је могу изразити и као осуђеник у прелепом амбијенту сомборског салаша-рекао нам је Шпољарић.
Док је ницала фреска за суседним столом млађани Сони Боц из Суботице израђивао је фрактални цртеж који се на колонији сваке године негује као вид уметности којем се осуђеници духовно рехабилитују и социјализују.-Ово цртање ме заиста испуњава и у њему налазим неку унутрашњи мир и задовољство. Пре овога нисам имао додир са било којом врстм уметности али мислим када будем опет на слободи да нећу поновити младалачке грешке из живота а да ће ми ово цртање бити саставни део свакодневице -каже Боц, док нам Аца Хинић, психолог, начелник службе за третман у Заводу, објашњава.-Програм фракталног цртања базира на јачању капацитета личности, припрема осуђенике за услове живота на слободи, цењења породице и своје околине. Занимљиво да се Колонија сваке године одржава око преобржења, што симболично за осуђенике може значити стварно животно преображање-сматра Хинић. Да је ова констатација тачна сведочи нам Никола Бугарин, који у дуборезу налази свој уметничко задовољство.- Осећам се овде на Колонији одлично, инспирише на рад у дрвету, са којим до сада нисам имао контакт-каже Бугарин из Панчева.
Слободан Медаковић, још једном подсећа, да је ову јединствену у свету Ликовну колонију у Казнено-поправном заводу Сомбору осмислио бивши управник Петар Трбојевић. –Идеја је била да се тадашњој колонији на коме су учествовали сликари придруже и осуђеници. То се показало веома успешним пројектом. Дана слике настале на досадашњимколонијама красе зидове многих затвора и установа. традиционално после колоније органзујемо изложбу на отвореном испред сомборске Жупаније како би сви грађани имали прилике да виде ова дела-објашњава Трбојевић, док Давид Кецман –Дако, истакнути књижевник, новинар и ликовни критичар, органзује у току колоније радионицу чија је тема ове године била акварел о ојем су говорили академских сликари.
Текст и фото: Софија Пуалић-Шперо
